Пређи на главни садржај

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

 


Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.

 

Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.

 

Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге комунистичке земље Источне Европе под контролом Совјетског Савеза. Поседовање права на слободно кретање и путовање била је важна особеност уочљива већ од почетка педесетих, да би десет година касније то постало масовна појава.

 

Као и у целој Југославији ни у Чачку после 1945. путовања у иностранство нису била уобичајена појава. Организовани излети и екскурзије су постојали, али лична иницијатива није била пожељна. Уобичајена процедура промене пребивалишта унутар истог места, или пресељења у друго насеље, као и стандардна пријава доласка страних држављана, строго су регистровани. Слободно кретање је било ограничено, а почетком педесетих, на пример, ученици и наставници нису могли викендом и за време распуста да се удаље из Чачка (чак ни својој кући), без дозволе директора, са тачним подацима где иду и колико ће се дуго задржати.

 

Зато је одлазак кошаркаша „Борца” 1955. на турнир у Италију заиста био важан догађај за цео Чачак, који се деценијама препричавао. Уосталом, и кошаркашима репрезентативцима Југославије одлазак на Светско првенство у Аргентину 1950. било прво искуство тог типа.

 

Чачански кошаркаши су дуго маштали о  гостовању у Италији. Први меч са неким клубом из иностранства одиграли су 1950. у Чачку са екипом „Трста”, а 1953. јавно су најављивали да ће италијански тим „Виторија Пезаро” КК „Борцу” организовати турнеју по Италији. Овај план није се реализовао, али је таква вест у целој вароши подизала весела очекивања.

 

Коначно 1955. „Борац” је позван да гостује у италијанском граду Вијаређо, на кошаркашком турниру који је окупљао солидне екипе. Пред сам одлазак у иностранство кошаркаши „Борца” су учествовали на једном припремном турниру у Ужицу. Као што је то налагала већ тада устаљена традиција, ужичка публика веома оштро и „некултурно” дочекала Чачане уз непрекидна вербална добацивала и бацање најразноврснијих предмета. На крају је „Прелазни пехар” освојио „Борац”, који због агресивне публике није ни могао да се додели у Ужицу, већ то урађено тек на Железничкој станици у Чачку.

 

Зато је одлазак „Борца” на кошаркашки турнир у италијански град Вијаређо 1955. године где су играли са „Серветом” прваком Швајцарске, „Дерби Лајонсима” (екипа америчких војника стационираних у Италији), „Црвеном звездом” из Београда, „Арисом” из Солуна и домаћином „Спортинг клубом ” из Вијаређа, произвео додатно одушевљење у Чачку.


Тим „Борца на турниру у италијанском граду Вијаређо

 

Била је то потврда квалитета који поседују, доказ да су много бољи од свих тимова из окружења Чачка. За кошаркаше је одлазак на турнир била прилика и да упознају Италију (Трст, Венеција, Болоња, Фиренца, Пиза, Вијаређо), што је многим младим људима проширило цивилизацијске видике и оставило незабораван утисак.

 

Играчи „Борца” на карневалу у италијанском граду Вијаређо

Вођа пута био је председник клуба Драган Ћировић (председник клуба 1952-1956, доживотни почасни председник од 1975), а испред Државне безбедности, без које се таква путовања у то време нису могла организовати, делегиран је Мики Спасић, члан свих управа клуба до своје смрти.

 

 Турнир је освојила „Црвена звезда”, „Борац” је био претпоследњи, утакмице је пратило и по 5.000 гледалаца, а на крају су Чачани присуствовали локалном карневалу. За многе кошаркаше из Чачка био је то први одлазак у иностранство, а свима прве утакмице које су играли изван Југославије. „Борац” је на следеће гостовање у иностранству чекао дугих 10 година, и тада су отишли бугарски град Димитровград где су били гости тима „Хасково”.

 

 

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...

КО ЈЕ НАЈЗАСЛУЖНИ ЗА РАЗВОЈ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ? ПЕТ НАЈВЕЋИХ „КРИВАЦА”

  Чачак је данас у правом смислу „град кошарке”, а историја овог спорта у вароши на Западној Морави добро је документована. Ипак, никада до краја није јасно означено ко је најзаслужнији за развој кошарке у Чачку. Савременици збивања имали су различита сећања, отваране су полемике, истицани појединци, али расправа никада није окончана.   Када се цео „проблем” сагледа са дистанце од скоро осам деценија уочава се најмање шест највећих „криваца” што је кошарка постала омиљени спорт у Чачку. Овога пута неће се говорити о појединцима, већ „групним кривцима”, а први међу њима су Соколи.   Соколски поркрет настао је у Чешкој, проширио се у свим деловима Аустро-угарске који су насељавали Словени, а затим и до независне Србије. Стицајем оклности прва Соколана подигнута је у Чачку (1912-1914). После стварања Југославије 1918. Соколе је помагала држава за чије су се стварање увек залагали, а главна начела њихове организације (стварање телесно и духовно одлучних личности) ни...