Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за новембар, 2022

ИЗ ИСТОРИЈЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ : ПРЕДРАГ КАТАНИЋ (1947-2014)

  Чачак је увек био познат по одличним кошаркашким бековима, прецизним шутерима, а центарске позицији није лако попуњавао са домаћим играчима. Један од првих квалитетних центара „Борца” био је Предраг Катанић (2. фебруар 1947 - 14. мај 2014), иако за данашње појмове није имао претерану висину (199 цм) за позицију на којој је играо. Катанићи су чувена и разграната фамилија пореклом из Бреснице и Бечња, која је дала велики број познатих високих официра и свештеника у последњих 200 година. Старином су из Херцеговине и славе Ђурђевдан. Предраг Катанић рођен је у Бресници као друго дете свештеника Радојка Р. Катанића (Бечањ 1919 – Београд 1947) и Љубице Марић (Мршинци 1923 – Крњево 2006). Радојко је завршио богословију у Битољу, а предавач му је био владика Николај Велимировић, тада епископ охридски. Потом је постављен за свештеника у селу Брсници у храму Светог апостола јеванђелисте Марка, задужбини генерала Марка Катанића (1830 - 1907). Свештеник Радојко Катанић говорио је и читао н

ЗАБОРАВЉЕНИ КОШАРКАШИ ЧАЧКА : СЛАВОЉУБ КЕМПО СМИЉАНИЋ (1931-2004)

Педесете године XX века биле су веома важне за развој чачанске кошарке. Међу значајне играче тога доба, али и тренере млађих категорија, спадао је и Славољуб Кемпо Смиљанић (20. април 1931 – април 2004). Смиљанићи из Чачка старином потичу са Златибора и славе Ђурђиц. После сеобе са Златибора у село Висибабу код Пожеге почели су да славе Светог Луку. Седморица браће Смиљанић долазе у Чачак почетком XX века, у коме су створили породице, капитал и углед.   Поседовали су пекару, млин, стругару, стовариште, подрум за пиће. После 1945. сва имовина је национализована. Милан Смиљанић, један од седморице браће, после рата радио је као обичан пекар. У браку са Милијаном Радивојевић   (чији је најмлађи брат Љубомир Шаја Радивојевић 1931-2018 касније постао познати кошаркаш Чачка), добио је двојицу синова: Славољуба и Михајла. Живе ли су и расли у чувеној чачанској „кошаркашкој авлији“ преко пута градске поште ( иза куће Пушељића ) , у којој је кошарку заволело пуно играча који су оставили