БРАЋА РАТКО (1941) И АЛЕКСАНДАР ЈОКСИЋ (1943–1993)

 Чачанска кошарка позната је по браћи и рођацима који су се истовремено бавили овим спортом. Међу њима посебно место припада браћи Ратку (18. септембар 1941) и Александру Јоксићу (28. фебруар 1943 – 7. јануар 1993).

Породица Јоксић пореклом је из села Липнице код Чачка и славе Светог Николу. Већ као дете Јосип Јоксић (1911–1969) дошао је у Чачак 1918. где је био трговачки помоћник у радњи Алексића. На селу му је остало да живи петоро браће. Јосип се у Чачку оженио са Милијаном Васовић (1921–2012) родом из Граба у Драгачеву са којом је добио два сина, Ратка (1941) и Александра (1943).

Ратко Јоксић

Ратко Јоксић рођен је Улици Кнеза Милоша у Чачку, где је завршио основну школу „Вук Караџић”, Гимназију и Вишу техничку школу (машински смер). Једно време радио је као професор математике у Школи ученика у привреди у Чачку, а на ДИФ-у у Београду завршио је тренерску школу.

Кошарком је почео да се бави још у основној школи, да би га друг Миодраг Марјановић довео у КК „Железничар” за чији је сениорски тим играо дванаест сезона, од 1958. до 1971. године, с тим да је у сезони 1966. играо за КК „Борац”. Била је то прва прволигашка сезона овог клуба после 1954, када је Ратко Јоксић одиграо укупно седамнаест утакмица.

Тренер је постао случајно, када је у „Железничару” почео да ради са млађим категоријама играча којима је показивао основе кошарке. Посао је радио добро, тако да је после завршетка играчке каријере почео да тренира кадете „Железничара” са којима је у јануару 1973. освојио првенство Југославије. Био је то први такав успех у Чачку.

 

Сл. 160 – Кадетска екипа КК „Железничара”, првак Југославије по повратку у Чачак са турнира у Сплиту, фебруар 1973. године (слева надесно): тренер Јањић, Јосиповић, Југовић, Зоћевић, Цветковић, Лисица (чучи), Јовашевић, тренер Ратко Јоксић, Андроић (држи пехар), М. Цветковић, Д. Цветковић, Ковачевић, Шљивић, Радосављевић и вођа пута Бојановић

 

Потом је тренирао низ сениорских екипа, почев од „Драгачева” из Гуче, „Слоге” из Краљева, „Колубаре” из Лазаревца, „Борца”, „Шибенке”, до Ужица и многих других тимова у Југославији. У „Борцу” је најпре био помоћни тренер професору Александру Николићу (1978–1980), а затим и први тренер (1985–1988). Био је и тренер „Б” репрезентације Југославије (1989).

Увек је био окренут раду са младим играчима, тако да је 1990. основао Школу кошарке „Чачак” из које је настао клуб „Ју 32” који је касније променио име у „Младост”. Учествовао је и у стварању чачанског кошаркашког клуба „Ча 94”.

 

 Ратко Јоксић као тренер сениорске екипе „Борца” 1990. године

 

Јоксић је имао веома успешну тренерску каријеру у иностранству. Најпре је 1993. отишао у Бугарску где је радио са млађим категоријама играча у клубу „Буба баскет” у Софији и ЦСКА из Софије.

На позив Душана Дуде Ивковића са њим одлази у Русију 2003. у московски ЦСКА. Био је две године у Ивковићевом стручном штабу и четири са Еторео Месином.

У овом периоду Јоксић је са ЦСКА из Москве освојио две титуле шампиона Европе (Евролига) у сениорској конкуренцији (2006. и 2008) и две вицешампионске титуле (2007. и 2009), а једном је био трећи (2004). Истовремено је водио и јуниоре московског ЦСКА са којима је освојио три јуниорске Евролиге (2004, 2005. и 2006) и једно треће место. Формирао је многе руске кошаркаше који су касније били репрезентативци и играчи НБА лиге, попут Шведа, Курашова и многих других.

Каријеру у Русији завршио је 2009. године, када поново одлази у Бугарску у „Левски” из Софије са којим је освојио првенство (2014) и куп (2014) и четири вицешампионске титуле. Са женским тимом овог клуба такође је био успешан.

После 2014. враћа се у Србију и раду са млађим категоријама играча.

Са супругом Љиљаном (1946) добио је две ћерке. Ивана (1971) је завршила студије биологије, а Драгана (1974) математике. Обе су играле за чачански женски кошаркашки клуб „Градац” у време када је био прволигаш.

 

Александар Јоксић

 

Александар Ацо Јоксић (28. фебруар 1943) рођен је у Чачку где је завршио основну школу, а средњу финансијску у Београду, што му је и била професија до краја живота. Радио је у болници у Чачку, потом „Чачанској банци”, а хонорарно је водио финансије свога клуба.

Кошарку је почео да игра уз старијег брата Ратка. За КК „Железничар” играо је од 1958. до краја 1969. године. Није мењао клуб и запамћен је по доброј кошаркашкој техници.

Његова ћерка Ксенија (1974) успешно је играла кошарку за ЖКК „Градац” из Чачка, а потом београдски „Партизан”.

Александар Јоксић преминуо је 7. јануара 1993. године. Сахрањен је у Чачку.