Једна од особености Чачка је и вишедеценијско ривалство „Борца” и
„Железничара”. Суштински, „Железничар” су 1949. основали некадашњи играчи
„Борца”, уједно и пионири чачанске кошарке: Ђорђе Николић, Миодраг Пантелић, браћа
Градимир и Драгић Јовановић и Видосав Новаковић (6. децембар 1931 - 29. новембар 2002).
Фамилија Вида Новаковића потиче из Мрчајеваца, односно Доње
Горевнице код Чачка и славе Ђурђиц. Пореклом су из Бреснице, а старином из Црне
Горе. Видова прабаба Дмитра (1818-1878) удата за народног посланика Трифуна
Новаковића (1810-1877), била је ћерка Јакова Обреновића (1767-1817) из
Бруснице, полубрата кнеза Милоша Обреновића.
Видов деда Мијаило (Михаило) Новаковић (1850-1929), народни
посланик (1897-1900) и председник мрчајевачке општине (1896-1900, 1901-1902),
дошао је на мираз у Доњу Горевницу из Бреснице. Имао три сина: Милорада, Бошка
и Живка, Видовог оца. Живко је по занимању био кафеџија и из првог брака имао
је сина Грујицу, који је дипломирао агрономију у Будимпешти. У другом браку добио
је сина Миодрага „Учу” који је био савезни фудбалски судија и уредник „Дечјих
новина” у Горњем Милановцу, ћерку Дару која је умрла у четвртој години и најмлађе
дете сина Видосава
Виде Новаковић је основну школу завршио у Мрчајевцима (1942), а
Гимназију у Чачку (1950). Студирао је права у Београду. Већ као средњошколац
почео је да игра кошарку, добрим делом и захваљујући дружењу са браћом
Градимиром и Драгићем Јовановићем. Најпре је почео да тренира у „Борцу”, да би
у „Железничар” прешао одмах по оснивању овог клуба.
Вођа
те прве „Желове” екипе био је управо
Виде Новаковић, кога су савременици
упамтили као личност са одличним организационим способностиа и неоспорним
ауторитетом. Уживао је поштовање
целог тима у коме је био играч, капитен и тренер. Обављао је и чак послове
секретара клуба у коме се задржао од 1950. до краја 1957. године, пуних осам година.
Било
је то време потпуног аматеризма у спорту, када је љубав према кошарци и дружењу
била основни покретач за све акције. Виде је поред комплетне бриге о кошаркашком
тиму „Железничара” био и иницијатор и организатор свих приредби и редовних
игранки које су одржаване на „Желовом” игралишту, важном месту дружења младих
генерација.
После окончања каријере у „Железничару” Видосав Новаковић се вратио
у матични клуб „Борац”, у коме је од 1958. обављао послове секретара и „техничког
организатора”. Био је иницијатор преласка Томислава Ћамиле Ђелошевића из
„Железничара” у „Борац” почетком шездесетих. Поред ангажовања у „Борцу”
Новаковић је био и кошаркашки судија, касније и делегат у оквиру КСС. Био је и
оснивач је Регионалног кошаркашког савеза у Чачку (1964).
Вуде Новаковић је био играч и функционер у кошарци када ти послови
нису доносили новац, тако да је за живот зарађивао као стално запослени
службеник на железници. Живео је и бавио се кошарком у Чачку, а стално радно
место било је у Краљеву. Почетком седамдесетих година XX века напустио је Чачак
и запослио се у Железници Србије у Београду. Радио је као новинар и уредник њиховог
информативног листа „Пруга”.
Почетком осамдесетих година XX века поново мења посао и прелази у
Филмске новости. Постаје члан Удружења филмских и телевизијских радника, да би
и 1983. био један од оснивача оснива Tрајне радне заједнице самосталних
филмских радника Филм и Тон (скраћено ФИТ), која постаје стециште многих
филмских стваралаца. Бавио се филмском продукцијом, и добио је многа признања у
категорији документарног и туристичког филма. Био је и један од оснивача Фонда
за развој филмског стваралаштва.
У првом браку са Слободанком Ђином Мартић добио је керке Милеву и
Мирјану, у дугом браку није имао деце.
Према политичком опредељењу био је „комуниста – идеалиста”, како су
запамтили савременици, и настојао је да живи у складу са идеалима које је
изабрао. Преминуо је на радном месту 29. новембра 2002. године, на „Дан
Републике” државни празник социјалистичке Југославије, који је те године
званично и укинут. Иако је умро у Београду, према сопственој жељи сахрањен је
без присуства родбине и пријатеља у породичној гробници у Доњој Горевници.
Коментари
Постави коментар