Пређи на главни садржај

ПРВО СВЕТСКО ПРВЕНСТВО У КОШАРЦИ ЗА ЈУНИОРЕ 1979. У БРАЗИЛУ И УЧЕШЋЕ ЖЕЉКА ОБРАДОВИЋА ИЗ ЧАЧКА НА ОВОМ ТАКМИЧЕЊУ

Прво Светско првенство у кошарци за јуниоре одржано је од 15. до 25. августа 1979. у четири града у Бразилу: Сао Паоло, Президенте Пруденте, Сао Бернардо, Салвадор у Бразилу. Учествовало је 12 ререзенатција.

Репрезентација Југославија имала је променљив успех на овом такмичењу. Најпре су у групној фази победили Аустралију (89-67), потом Уругвај (89-78), па Филипине (106-102). Затим је дошао минималан пораз од Италије (63-64), па је побеђен домаћин Бразил (72-65), а онда су изгубили минималним резултатом од Аргентине (75-77). Уследила је победа над СССР-ом (88-81) и очекивани убедљив пораз од Америке (74-99). Југославија је на крају била четврта, мада је могла више.

 

Коначни пласман:

1. САД

2. Бразил

3. Аргентина

4. Југославија

5. СССР

6. Италија

7. Канада

8. Уругвај

9. Аустралија

10. Филипини

11. Панама

12. Египат

На овом Првој светском јуниорском кошаркашком првенству Чачка су у репрезентацији Југославије представљали Желимир Жељко Обрадовић и Горан Грбовић који је из крушевачког „Напредка” пречао у чачански „Борац”. Било је то њихово прво учешће у репрезентацији Југославије. Имали су запажену улогу на овом првенству. Најбољи стрелац Југославије био је Зоран Чутура  (16.3), други по реду Зоран Радовић (12), трећи Горан Грбовић (11.3), четврти Давор Доган (9.4) и пети Жељко Обрадовић (8.4). Пошто на овом првенству није освојена медаља, четврто место, које је по свему одлично, остало је незапажено у каријерама ових кошаркаша.

Састав кошаркашке репрезентације Југославије на Светском првенству за јуниоре 1979. године: 4. Емир Мутапчић, 5. Зоран Радовић,  6. Дарко Петронијевић, 7. Давор Доган, 8. Милан Медић, 9. Зоран Чутура, 10. Жељко Обрадовић, 11. Жарко Ђуришић, 12. Ђордано Баковић, 13. Горан Грбовић, 14. Миленко Савовић, 15. Сабахудин Билаловић.



Коментари

Популарни постови са овог блога

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за улазак у Прву савезн

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЉУБОМИР РАДИВОЈЕВИЋ „ШАЈА” (1932-2018)

Прве генерације кошаркаша Чачак овај спорт су доживљавали као поље за забаву у слободно време, што се све претварало у продужену игру и дружење које је повезивало људе до њихове смрти. Већина њих је стекла и високо образовање и оставила значајан траг у свом граду. Међу такве особе свакако спада и Љубомир Радивојевић „Шаја” (14. јануар 1932 – 31. март 2018), који је најпре био фудбалер, потом успешaн кошаркаш, затим професор математике, шахиста, писац.   Љубомир Радивојевић Радивојевићи су пореклом из Рожаца, са Главаја и славе зимски Аранђеловдан. Љубомиров отац Драгић држао је под закуп Сандића механу у Пријевору, у коме се 25. децембра 1931. родио Љубомир, који је био једанаесто дете Велике и Драгића Радивојевића. Рођење деце у то време није се одмах пријављивало државној администрацији, тако да је Љубомиров долазак на свет званично регистрован 14. јануара 1932, и то је био и остао његов званичан датум   рођења.   Крајем 1932. Драгић Радивојевић са породицом долази у Чачак гд

ПРОФЕСОР АЛЕКСАНДАР НИКОЛИЋ (1924-2000) И ЧАЧАК

  Пуно је тога речено и написано о професору Александру Николићу, укључујући и његов боравак у Чачку, али када је у питању таква личност никада није превише ако се одређене информације понове у неком новом контексту. Наиме, Александар Николић је поред Боре Станковића, Небојше Поповића и Радомира Шапера један од очева југословенске и српске кошарке.   Николићи су пореклом из Брчког и били су веома богата породица. Александров отац Ђорђе бавио се трговином, поседовао је велика имања, банку и хотел у Брчком. Син му се сасвим случајно родио у Сарајеву 28. октобра 1924, када је његова трудна супруга Криста боравила код сестре. Основну школу завршио је у родном Брчком, где је са шест година почео да игра тенис, касније је учио и француски језик који је веома добро говорио.   Рано је остао без оца, да би 1936. прешао у Београд и уписао елитну Гимназију „Краљ Александар Карађорђевић” која је имала и интернат,   где се и упознао са кошарком. Била је то заслуга професора Милана Вукотића