Пређи на главни садржај

ПРВО СВЕТСКО ПРВЕНСТВО У КОШАРЦИ ЗА ЈУНИОРЕ 1979. У БРАЗИЛУ И УЧЕШЋЕ ЖЕЉКА ОБРАДОВИЋА ИЗ ЧАЧКА НА ОВОМ ТАКМИЧЕЊУ

Прво Светско првенство у кошарци за јуниоре одржано је од 15. до 25. августа 1979. у четири града у Бразилу: Сао Паоло, Президенте Пруденте, Сао Бернардо, Салвадор у Бразилу. Учествовало је 12 ререзенатција.

Репрезентација Југославија имала је променљив успех на овом такмичењу. Најпре су у групној фази победили Аустралију (89-67), потом Уругвај (89-78), па Филипине (106-102). Затим је дошао минималан пораз од Италије (63-64), па је побеђен домаћин Бразил (72-65), а онда су изгубили минималним резултатом од Аргентине (75-77). Уследила је победа над СССР-ом (88-81) и очекивани убедљив пораз од Америке (74-99). Југославија је на крају била четврта, мада је могла више.

 

Коначни пласман:

1. САД

2. Бразил

3. Аргентина

4. Југославија

5. СССР

6. Италија

7. Канада

8. Уругвај

9. Аустралија

10. Филипини

11. Панама

12. Египат

На овом Првој светском јуниорском кошаркашком првенству Чачка су у репрезентацији Југославије представљали Желимир Жељко Обрадовић и Горан Грбовић који је из крушевачког „Напредка” пречао у чачански „Борац”. Било је то њихово прво учешће у репрезентацији Југославије. Имали су запажену улогу на овом првенству. Најбољи стрелац Југославије био је Зоран Чутура  (16.3), други по реду Зоран Радовић (12), трећи Горан Грбовић (11.3), четврти Давор Доган (9.4) и пети Жељко Обрадовић (8.4). Пошто на овом првенству није освојена медаља, четврто место, које је по свему одлично, остало је незапажено у каријерама ових кошаркаша.

Састав кошаркашке репрезентације Југославије на Светском првенству за јуниоре 1979. године: 4. Емир Мутапчић, 5. Зоран Радовић,  6. Дарко Петронијевић, 7. Давор Доган, 8. Милан Медић, 9. Зоран Чутура, 10. Жељко Обрадовић, 11. Жарко Ђуришић, 12. Ђордано Баковић, 13. Горан Грбовић, 14. Миленко Савовић, 15. Сабахудин Билаловић.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све

ИЗ ИСТОРИЈЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ : МАРИНКО МАШКО ПУРИЋ (1946-2003)

  Чачак је рано постао истински „град кошарке”, што је ка „игри испод обручева” привукло на стотине дечака и девојчица. Било је то време искреног аматеризма и неизмерне занесености према овом спорту, али и велике конкуренције. Уопште није било лако и једноставно постати првотимац „Борца”, нарочито на бековској позицији. Они који су успели у својој амбицији, захваљујући пре свега таленту раду и упорности, заувек су и обележили чачанску кошарку. Један од таквих играча био је  и Маринко Машко Пурић (3. мај 1946 – 20. јануар 2003). Пурићи потичу из села Радијевића код Нове Вароши. Старином су из ширег подручја југозападне Србије и славе Светог Стефана. Маринко је рођен у Чачку (отац фотограф Б ранислав – Брана Пурић 1920–1974 , мајка Зорк а Лијескић 1922-2007) . Од 1951. Маринко живи у кући у близини цркве , преко пута Мишовића . Место становања је на неки начин и одредило Маринкову каснију спортску каријеру, јер је било потпуно „нормално” да се као комшија Мишовића ...
Постави коментар
Прикажи све