Пређи на главни садржај

ПРВО СВЕТСКО ПРВЕНСТВО У КОШАРЦИ ЗА ЈУНИОРЕ 1979. У БРАЗИЛУ И УЧЕШЋЕ ЖЕЉКА ОБРАДОВИЋА ИЗ ЧАЧКА НА ОВОМ ТАКМИЧЕЊУ

Прво Светско првенство у кошарци за јуниоре одржано је од 15. до 25. августа 1979. у четири града у Бразилу: Сао Паоло, Президенте Пруденте, Сао Бернардо, Салвадор у Бразилу. Учествовало је 12 ререзенатција.

Репрезентација Југославија имала је променљив успех на овом такмичењу. Најпре су у групној фази победили Аустралију (89-67), потом Уругвај (89-78), па Филипине (106-102). Затим је дошао минималан пораз од Италије (63-64), па је побеђен домаћин Бразил (72-65), а онда су изгубили минималним резултатом од Аргентине (75-77). Уследила је победа над СССР-ом (88-81) и очекивани убедљив пораз од Америке (74-99). Југославија је на крају била четврта, мада је могла више.

 

Коначни пласман:

1. САД

2. Бразил

3. Аргентина

4. Југославија

5. СССР

6. Италија

7. Канада

8. Уругвај

9. Аустралија

10. Филипини

11. Панама

12. Египат

На овом Првој светском јуниорском кошаркашком првенству Чачка су у репрезентацији Југославије представљали Желимир Жељко Обрадовић и Горан Грбовић који је из крушевачког „Напредка” пречао у чачански „Борац”. Било је то њихово прво учешће у репрезентацији Југославије. Имали су запажену улогу на овом првенству. Најбољи стрелац Југославије био је Зоран Чутура  (16.3), други по реду Зоран Радовић (12), трећи Горан Грбовић (11.3), четврти Давор Доган (9.4) и пети Жељко Обрадовић (8.4). Пошто на овом првенству није освојена медаља, четврто место, које је по свему одлично, остало је незапажено у каријерама ових кошаркаша.

Састав кошаркашке репрезентације Југославије на Светском првенству за јуниоре 1979. године: 4. Емир Мутапчић, 5. Зоран Радовић,  6. Дарко Петронијевић, 7. Давор Доган, 8. Милан Медић, 9. Зоран Чутура, 10. Жељко Обрадовић, 11. Жарко Ђуришић, 12. Ђордано Баковић, 13. Горан Грбовић, 14. Миленко Савовић, 15. Сабахудин Билаловић.



Коментари

Популарни постови са овог блога

ПИОНИРИ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ : ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ (1928-1993)

Прве године развоја кошарке у Чачку после Другог светског рата биле су одлучујуће за популарност овог спорта у граду на Западној Морави. Ентузијазам младих људи   и љубав према новој игри можда се најбоље може видети на примеру Ђорђа Николића (2. јун 1928 – 30. децембар 1993), играча и у исто време првог тренера „Борца”.   Николићи потичу из села Паковраћа и славе Светог Николу. Милосав Николић, земљорадник, виноградар и трговац вином и ракијом, добио је троје деце са Станицом Петровић из Доње Горевнице. Најстарији син Милан рођен је у Горевници, ћерка Милена у  Паковраћу , а најмлађи син Ђорђе у Чачку где су купили кућу.   Ђорђе је основну школу и Гимназију завршио у Чачку, потом и Технолошки факултет у Београду, као и његов брат Милан и сестра Милена. Брат Милан играо је фудбал у чачанском „Борцу”.   Кошарку је почео да игра већ 1945. године, да би до 1950. био истовремено играч и тренер „Борца”. Потом је прешао у новоосновани „Железничар” у коме је играо до к...

ЗАБОРАВЉЕНИ КОШАРКАШИ ЧАЧКА – РАНКО ЛАЋО ТРИПКОВИЋ (1939-2018)

Старије генерације чачанских кошаркаша нису били само спортисти, већ личности које су на много животних поља оставиле траг у родном граду. Један од таквих људи свакако је и Ранко Лаћо Трипковић (6. јун 1939 – 26. јун 2018).   Ранков отац Стеван рођен је 1904. у селу Злодолу које се налази између Бајине Баште и Ужица. У Чачак се доселио са свега 13 година и почео да ради у угоститељским објектима. Касније је био конобар. Оженио је Чачанку Наталију Милошевић, чији је отац био столар, са којом је 1939. добио сина Ранка. Живели су у Палилули, а после две године Наталија се разболела и преминула. Потом је Стеван узео за жену Ленку Пропадовић, са којом није имао деце. Тако је Ранка одгајила његова маћеха, коју је доживљавао и поштовао као праву мајку.   Ранко Лаћо Трипковић је основну школу и Гимназију завршио у родном граду. Иако није ишао Музичку школу одлично је свирао кларинет и познавао ноте. Започете студије никада није до краја окончао, јер је спорт било много важнији...

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...