Пређи на главни садржај

„ПРВИ КОРАЦИ” ЖЕНСКЕ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ

Иако је још 1940. године Љубица Гавриловић, чланица Сокола у Чачку, била на курсу за кошарку у Сарајеву, овај спорт није заживео међу женском омладином пре Другог светског рата.


Тек после 1945. у склопу идеолошких императива нове социјалистичке Југославије, која је у својој планској политици развоја друштва имала и визију масовног спорта, дошло је до укључивања многих дечака и девојчица у кошаркашке клубове.



Када је у питању Чачак иницијатива је дошла од самих девојака, једне групе ученица Гимназије које су посматрале кошаркашке тренинге својих другова и пожелеле да и саме играју овај спорт. Вођа женске екипе постао је Миодраг „Јежо” Пантелић, члан мушке екипе „Борца”.


Девојке су тренирале углавном у раним јутарњим часовима поред Соколане, иако уопште нису имале званичне утакмице. Први меч је организован тек 1947. године са „Радничким” у Крагујевцу. Чачанке су изгубиле ову утакмицу (18:6), као и на реваншу у Чачку (5:2).


Заправо, девојке су играле само један званичан меч годишње, али то им није сметало, јер их је носио велики ентузијазам и љубав према кошарци. Оне су истовремено учествовале у свим тадашњим акцијама уређења терена, радним акцијама, изградњи стадиона, равноправно са мушкарцима, који су имали више такмичарских успеха.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све

КО ЈЕ НАЈЗАСЛУЖНИ ЗА РАЗВОЈ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ? ПЕТ НАЈВЕЋИХ „КРИВАЦА”

  Чачак је данас у правом смислу „град кошарке”, а историја овог спорта у вароши на Западној Морави добро је документована. Ипак, никада до краја није јасно означено ко је најзаслужнији за развој кошарке у Чачку. Савременици збивања имали су различита сећања, отваране су полемике, истицани појединци, али расправа никада није окончана.   Када се цео „проблем” сагледа са дистанце од скоро осам деценија уочава се најмање шест највећих „криваца” што је кошарка постала омиљени спорт у Чачку. Овога пута неће се говорити о појединцима, већ „групним кривцима”, а први међу њима су Соколи.   Соколски поркрет настао је у Чешкој, проширио се у свим деловима Аустро-угарске који су насељавали Словени, а затим и до независне Србије. Стицајем оклности прва Соколана подигнута је у Чачку (1912-1914). После стварања Југославије 1918. Соколе је помагала држава за чије су се стварање увек залагали, а главна начела њихове организације (стварање телесно и духовно одлучних личности) ни...
Постави коментар
Прикажи све