Пређи на главни садржај

СВЕТСКО КОШАРКАШКО ПРВЕНСТВО У МАНИЛИ (ФИЛИПИНИ) 1978. ТАКМИЧЕЊЕ НА КОМЕ ЈЕ ДРАГАН КИЋАНОВИЋ УВРШТЕН У ИДЕАЛНУ ПЕТОРКУ

Осмо Светско првенство у кошарци одиграно је од 1. до 14. октобра 1878. у Манили (Филипини). Учествовало је 14 репрезентација које су подељене у групе. На крају је формирана финална група у којој су забележени следећи резултати:

Бразил 69 : 62   Канада

Сједињене Државе 80 : 81 Бразил

Филипини 101 : 117 Југославија

СССР 112 : 67 Аустралија

СССР 110 : 63 Филипини

Италија 76 : 108 Југославија

Аустралија 78 : 108 Бразил

СССР 107 : 85 Канада

Југославија 100 : 93 Сједињене Државе

Аустралија 69 : 87 Италија

Филипини 72 : 119 Бразил

Канада 90 : 96 Сједињене Државе

Сједињене Државе90 : 92 Бразил

Југославија105 : 92 СССР

Филипини75 : 112 Италија

Аустралија79 : 91 Канада

Аустралија 97 : 52 Филипини

СССР 76 : 69 Италија

Југославија 91 : 87 Бразил

Сједињене Државе76 : 97 СССР

Канада 99 : 88 Филипини

Сједињене Државе 100 : 70 Филипини

СССР 94 : 85 Бразил

Италија 100 : 83 Канада

Аустралија 101 : 105 Југославија



Потом је у утакмици за треће место Бразил победио Италију (86 : 86), а у финалу Југославија СССР (82 : 81)

 


МВП Дражен Далипагић (Југославија), најбољи стрелац  Камил Брабенац (Чехословачка)

 

Коначни пласман:

1. Југославија

2. СССР

3. Бразил

4. Италија

5. САД

6. Канада

7. Аустралија

8. Филипини

9. Чехословачка

10. Порторико

11. Кина

12. Доминиканска Република

13. Јужна Кореја

14. Сенегал

 

Најбоља петорка првенства:

Југославија - Крешимир Ћосић

Југославија - Дражен Далипагић

Југославија - Драган Кићановић

Бразил - Оскар Шмит

Совјетски Савез - Владимир Ткаченко


Била је то 11 медаља за Драгана Кићановића на званичним ФИБА такмичењима. Кићановић је у Манили укупно постигао 162 поена, просечно 18,9 по утакмици, и био је други стрелац тима Југославије (први је био Дражен Далипагић), укупно девети на целом првенству (Далипагић је био трећи).



Састав кошаркашке репрезентације Југославије на Светском првенству 1978. године:

4. Петер Вилфан, 5. Драган Кићановић,  6. Рајко Жижић, 7. Андро Кнего, 8. Жељко Јерков, 9. Бранко Скроче, 10. Зоран Славнић, 11. Крешимир Ћосић, 12. Ратко Радовановић, 13. Дује Крстуловић, 14. Дражен Далипагић, 15. Мирза Делибашић.  Тренер: Александар Николић.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за улазак у Прву савезн
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЉУБОМИР РАДИВОЈЕВИЋ „ШАЈА” (1932-2018)

Прве генерације кошаркаша Чачак овај спорт су доживљавали као поље за забаву у слободно време, што се све претварало у продужену игру и дружење које је повезивало људе до њихове смрти. Већина њих је стекла и високо образовање и оставила значајан траг у свом граду. Међу такве особе свакако спада и Љубомир Радивојевић „Шаја” (14. јануар 1932 – 31. март 2018), који је најпре био фудбалер, потом успешaн кошаркаш, затим професор математике, шахиста, писац.   Љубомир Радивојевић Радивојевићи су пореклом из Рожаца, са Главаја и славе зимски Аранђеловдан. Љубомиров отац Драгић држао је под закуп Сандића механу у Пријевору, у коме се 25. децембра 1931. родио Љубомир, који је био једанаесто дете Велике и Драгића Радивојевића. Рођење деце у то време није се одмах пријављивало државној администрацији, тако да је Љубомиров долазак на свет званично регистрован 14. јануара 1932, и то је био и остао његов званичан датум   рођења.   Крајем 1932. Драгић Радивојевић са породицом долази у Чачак гд
Постави коментар
Прикажи све

ПРОФЕСОР АЛЕКСАНДАР НИКОЛИЋ (1924-2000) И ЧАЧАК

  Пуно је тога речено и написано о професору Александру Николићу, укључујући и његов боравак у Чачку, али када је у питању таква личност никада није превише ако се одређене информације понове у неком новом контексту. Наиме, Александар Николић је поред Боре Станковића, Небојше Поповића и Радомира Шапера један од очева југословенске и српске кошарке.   Николићи су пореклом из Брчког и били су веома богата породица. Александров отац Ђорђе бавио се трговином, поседовао је велика имања, банку и хотел у Брчком. Син му се сасвим случајно родио у Сарајеву 28. октобра 1924, када је његова трудна супруга Криста боравила код сестре. Основну школу завршио је у родном Брчком, где је са шест година почео да игра тенис, касније је учио и француски језик који је веома добро говорио.   Рано је остао без оца, да би 1936. прешао у Београд и уписао елитну Гимназију „Краљ Александар Карађорђевић” која је имала и интернат,   где се и упознао са кошарком. Била је то заслуга професора Милана Вукотића
1 коментар
Прикажи све