Пређи на главни садржај

СВЕТСКО КОШАРКАШКО ПРВЕНСТВО У МАНИЛИ (ФИЛИПИНИ) 1978. ТАКМИЧЕЊЕ НА КОМЕ ЈЕ ДРАГАН КИЋАНОВИЋ УВРШТЕН У ИДЕАЛНУ ПЕТОРКУ

Осмо Светско првенство у кошарци одиграно је од 1. до 14. октобра 1878. у Манили (Филипини). Учествовало је 14 репрезентација које су подељене у групе. На крају је формирана финална група у којој су забележени следећи резултати:

Бразил 69 : 62   Канада

Сједињене Државе 80 : 81 Бразил

Филипини 101 : 117 Југославија

СССР 112 : 67 Аустралија

СССР 110 : 63 Филипини

Италија 76 : 108 Југославија

Аустралија 78 : 108 Бразил

СССР 107 : 85 Канада

Југославија 100 : 93 Сједињене Државе

Аустралија 69 : 87 Италија

Филипини 72 : 119 Бразил

Канада 90 : 96 Сједињене Државе

Сједињене Државе90 : 92 Бразил

Југославија105 : 92 СССР

Филипини75 : 112 Италија

Аустралија79 : 91 Канада

Аустралија 97 : 52 Филипини

СССР 76 : 69 Италија

Југославија 91 : 87 Бразил

Сједињене Државе76 : 97 СССР

Канада 99 : 88 Филипини

Сједињене Државе 100 : 70 Филипини

СССР 94 : 85 Бразил

Италија 100 : 83 Канада

Аустралија 101 : 105 Југославија



Потом је у утакмици за треће место Бразил победио Италију (86 : 86), а у финалу Југославија СССР (82 : 81)

 


МВП Дражен Далипагић (Југославија), најбољи стрелац  Камил Брабенац (Чехословачка)

 

Коначни пласман:

1. Југославија

2. СССР

3. Бразил

4. Италија

5. САД

6. Канада

7. Аустралија

8. Филипини

9. Чехословачка

10. Порторико

11. Кина

12. Доминиканска Република

13. Јужна Кореја

14. Сенегал

 

Најбоља петорка првенства:

Југославија - Крешимир Ћосић

Југославија - Дражен Далипагић

Југославија - Драган Кићановић

Бразил - Оскар Шмит

Совјетски Савез - Владимир Ткаченко


Била је то 11 медаља за Драгана Кићановића на званичним ФИБА такмичењима. Кићановић је у Манили укупно постигао 162 поена, просечно 18,9 по утакмици, и био је други стрелац тима Југославије (први је био Дражен Далипагић), укупно девети на целом првенству (Далипагић је био трећи).



Састав кошаркашке репрезентације Југославије на Светском првенству 1978. године:

4. Петер Вилфан, 5. Драган Кићановић,  6. Рајко Жижић, 7. Андро Кнего, 8. Жељко Јерков, 9. Бранко Скроче, 10. Зоран Славнић, 11. Крешимир Ћосић, 12. Ратко Радовановић, 13. Дује Крстуловић, 14. Дражен Далипагић, 15. Мирза Делибашић.  Тренер: Александар Николић.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПИОНИРИ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ : ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ (1928-1993)

Прве године развоја кошарке у Чачку после Другог светског рата биле су одлучујуће за популарност овог спорта у граду на Западној Морави. Ентузијазам младих људи   и љубав према новој игри можда се најбоље може видети на примеру Ђорђа Николића (2. јун 1928 – 30. децембар 1993), играча и у исто време првог тренера „Борца”.   Николићи потичу из села Паковраћа и славе Светог Николу. Милосав Николић, земљорадник, виноградар и трговац вином и ракијом, добио је троје деце са Станицом Петровић из Доње Горевнице. Најстарији син Милан рођен је у Горевници, ћерка Милена у  Паковраћу , а најмлађи син Ђорђе у Чачку где су купили кућу.   Ђорђе је основну школу и Гимназију завршио у Чачку, потом и Технолошки факултет у Београду, као и његов брат Милан и сестра Милена. Брат Милан играо је фудбал у чачанском „Борцу”.   Кошарку је почео да игра већ 1945. године, да би до 1950. био истовремено играч и тренер „Борца”. Потом је прешао у новоосновани „Железничар” у коме је играо до к...
Постави коментар
Прикажи све

ЗАБОРАВЉЕНИ КОШАРКАШИ ЧАЧКА – РАНКО ЛАЋО ТРИПКОВИЋ (1939-2018)

Старије генерације чачанских кошаркаша нису били само спортисти, већ личности које су на много животних поља оставиле траг у родном граду. Један од таквих људи свакако је и Ранко Лаћо Трипковић (6. јун 1939 – 26. јун 2018).   Ранков отац Стеван рођен је 1904. у селу Злодолу које се налази између Бајине Баште и Ужица. У Чачак се доселио са свега 13 година и почео да ради у угоститељским објектима. Касније је био конобар. Оженио је Чачанку Наталију Милошевић, чији је отац био столар, са којом је 1939. добио сина Ранка. Живели су у Палилули, а после две године Наталија се разболела и преминула. Потом је Стеван узео за жену Ленку Пропадовић, са којом није имао деце. Тако је Ранка одгајила његова маћеха, коју је доживљавао и поштовао као праву мајку.   Ранко Лаћо Трипковић је основну школу и Гимназију завршио у родном граду. Иако није ишао Музичку школу одлично је свирао кларинет и познавао ноте. Започете студије никада није до краја окончао, јер је спорт било много важнији...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све