Пређи на главни садржај

СВЕТСКО КОШАРКАШКО ПРВЕНСТВО У МАНИЛИ (ФИЛИПИНИ) 1978. ТАКМИЧЕЊЕ НА КОМЕ ЈЕ ДРАГАН КИЋАНОВИЋ УВРШТЕН У ИДЕАЛНУ ПЕТОРКУ

Осмо Светско првенство у кошарци одиграно је од 1. до 14. октобра 1878. у Манили (Филипини). Учествовало је 14 репрезентација које су подељене у групе. На крају је формирана финална група у којој су забележени следећи резултати:

Бразил 69 : 62   Канада

Сједињене Државе 80 : 81 Бразил

Филипини 101 : 117 Југославија

СССР 112 : 67 Аустралија

СССР 110 : 63 Филипини

Италија 76 : 108 Југославија

Аустралија 78 : 108 Бразил

СССР 107 : 85 Канада

Југославија 100 : 93 Сједињене Државе

Аустралија 69 : 87 Италија

Филипини 72 : 119 Бразил

Канада 90 : 96 Сједињене Државе

Сједињене Државе90 : 92 Бразил

Југославија105 : 92 СССР

Филипини75 : 112 Италија

Аустралија79 : 91 Канада

Аустралија 97 : 52 Филипини

СССР 76 : 69 Италија

Југославија 91 : 87 Бразил

Сједињене Државе76 : 97 СССР

Канада 99 : 88 Филипини

Сједињене Државе 100 : 70 Филипини

СССР 94 : 85 Бразил

Италија 100 : 83 Канада

Аустралија 101 : 105 Југославија



Потом је у утакмици за треће место Бразил победио Италију (86 : 86), а у финалу Југославија СССР (82 : 81)

 


МВП Дражен Далипагић (Југославија), најбољи стрелац  Камил Брабенац (Чехословачка)

 

Коначни пласман:

1. Југославија

2. СССР

3. Бразил

4. Италија

5. САД

6. Канада

7. Аустралија

8. Филипини

9. Чехословачка

10. Порторико

11. Кина

12. Доминиканска Република

13. Јужна Кореја

14. Сенегал

 

Најбоља петорка првенства:

Југославија - Крешимир Ћосић

Југославија - Дражен Далипагић

Југославија - Драган Кићановић

Бразил - Оскар Шмит

Совјетски Савез - Владимир Ткаченко


Била је то 11 медаља за Драгана Кићановића на званичним ФИБА такмичењима. Кићановић је у Манили укупно постигао 162 поена, просечно 18,9 по утакмици, и био је други стрелац тима Југославије (први је био Дражен Далипагић), укупно девети на целом првенству (Далипагић је био трећи).



Састав кошаркашке репрезентације Југославије на Светском првенству 1978. године:

4. Петер Вилфан, 5. Драган Кићановић,  6. Рајко Жижић, 7. Андро Кнего, 8. Жељко Јерков, 9. Бранко Скроче, 10. Зоран Славнић, 11. Крешимир Ћосић, 12. Ратко Радовановић, 13. Дује Крстуловић, 14. Дражен Далипагић, 15. Мирза Делибашић.  Тренер: Александар Николић.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све

ПИОНИРИ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ : ВИДОСАВ ВИДЕ НОВАКОВИЋ (1931-2002)

  Једна од особености Чачка је и вишедеценијско ривалство „Борца” и „Железничара”. Суштински, „Железничар” су 1949. основали некадашњи играчи „Борца”, уједно и пионири чачанске кошарке: Ђорђе Николић, Миодраг Пантелић, браћа Градимир и Драгић Јовановић и Видосав Новаковић (6. децембар 1931 -   29. новембар 2002). Фамилија Вида Новаковића потиче из Мрчајеваца, односно Доње Горевнице код Чачка и славе Ђурђиц. Пореклом су из Бреснице, а старином из Црне Горе. Видова прабаба Дмитра (1818-1878) удата за народног посланика Трифуна Новаковића (1810-1877), била је ћерка Јакова Обреновића (1767-1817) из Бруснице, полубрата кнеза Милоша Обреновића. Видов деда Мијаило (Михаило) Новаковић (1850-1929), народни посланик (1897-1900) и председник мрчајевачке општине (1896-1900, 1901-1902), дошао је на мираз у Доњу Горевницу из Бреснице. Имао три сина: Милорада, Бошка и Живка, Видовог оца. Живко је по занимању био кафеџија и из првог брака имао је сина Грујицу, који је дипломирао агрономиј...
Постави коментар
Прикажи све

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...
Постави коментар
Прикажи све