ЕВРОПСКО ЈУНИОРСКО КОШАРКАШКО ПРВЕНСТВО У ИТАЛИЈИ 1978.

Европско кошаркашко првенство за јуниоре 1978. одржано је у италијанским градовима Розето дели Абруци (Roseto degli Abruzzi) и Тераму (Teramo) од 22. до 30. августа.

Учествовало је 12 тимова, који су подељени у две групе.

Југославија је победила све ривале су својој групи: Румунију (117 : 72), Турску (92 : 73), Бугарску (88 : 73), Пољску (80 : 53) и Чехословачу (89 : 82).

Потом се састала са Шпанијом, другопласираним тимом из друге групе, и изгубила ту утакмицу само са поеном разлике (86 : 87).

Тако је у финалу је СССР победио Шпанију (104 : 100), а у утакмици за треће место Југославија Бугарску (95 : 72).

Коначан пласман:

1. СССР

2. Шпанија

3. Југославија

4. Бугарска

5. Италија

6. Грчка

7. Чехословачка

8. Турска

9. Француска

10. Белгија

11. Румунија

12. Пољска

Састав кошаркашке репрезентације Југославије на Европском првенству за јуниоре 1978. године: 4. Михајло Почек, 5. Слободан Николић, 6. Петар Поповић, 7. Предраг Богосављев, 8. Милан Медић, 9. Иван Сунара, 10. Алеш Пипан, 11. Предраг Беначек, 12. Вељко Петрановић, 13. Давор Доган, 14. Нихат Изић, 15. Драган Зрно.

После дуго година, у јуниорској репрезентацији Југославије није било играча из Чачка, што је „исправљено” већ следеће 1979. године.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића. Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију. Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом. Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”. Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за улазак у Прву савезн

Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЉУБОМИР РАДИВОЈЕВИЋ „ШАЈА” (1932-2018)

Прве генерације кошаркаша Чачак овај спорт су доживљавали као поље за забаву у слободно време, што се све претварало у продужену игру и дружење које је повезивало људе до њихове смрти. Већина њих је стекла и високо образовање и оставила значајан траг у свом граду. Међу такве особе свакако спада и Љубомир Радивојевић „Шаја” (14. јануар 1932 – 31. март 2018), који је најпре био фудбалер, потом успешaн кошаркаш, затим професор математике, шахиста, писац. Љубомир Радивојевић Радивојевићи су пореклом из Рожаца, са Главаја и славе зимски Аранђеловдан. Љубомиров отац Драгић држао је под закуп Сандића механу у Пријевору, у коме се 25. децембра 1931. родио Љубомир, који је био једанаесто дете Велике и Драгића Радивојевића. Рођење деце у то време није се одмах пријављивало државној администрацији, тако да је Љубомиров долазак на свет званично регистрован 14. јануара 1932, и то је био и остао његов званичан датум рођења. Крајем 1932. Драгић Радивојевић са породицом долази у Чачак гд

Прикажи све

ПРОФЕСОР АЛЕКСАНДАР НИКОЛИЋ (1924-2000) И ЧАЧАК

Пуно је тога речено и написано о професору Александру Николићу, укључујући и његов боравак у Чачку, али када је у питању таква личност никада није превише ако се одређене информације понове у неком новом контексту. Наиме, Александар Николић је поред Боре Станковића, Небојше Поповића и Радомира Шапера један од очева југословенске и српске кошарке. Николићи су пореклом из Брчког и били су веома богата породица. Александров отац Ђорђе бавио се трговином, поседовао је велика имања, банку и хотел у Брчком. Син му се сасвим случајно родио у Сарајеву 28. октобра 1924, када је његова трудна супруга Криста боравила код сестре. Основну школу завршио је у родном Брчком, где је са шест година почео да игра тенис, касније је учио и француски језик који је веома добро говорио. Рано је остао без оца, да би 1936. прешао у Београд и уписао елитну Гимназију „Краљ Александар Карађорђевић” која је имала и интернат, где се и упознао са кошарком. Била је то заслуга професора Милана Вукотића

Прикажи све

ИСТОРИЈА ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ

Претражи овај блог