Пређи на главни садржај

ЕВРОПСКО ЈУНИОРСКО КОШАРКАШКО ПРВЕНСТВО У ИТАЛИЈИ 1978.

Европско кошаркашко првенство за јуниоре 1978. одржано је у италијанским градовима Розето дели Абруци (Roseto degli Abruzzi) и Тераму (Teramo) од 22. до 30. августа.

 



Учествовало је 12 тимова, који су подељени у две групе.

 

Југославија је победила све ривале су својој групи: Румунију (117 : 72), Турску (92 : 73), Бугарску (88 : 73), Пољску (80 : 53) и Чехословачу (89 : 82).

 

Потом се састала са Шпанијом, другопласираним тимом из друге групе, и изгубила ту утакмицу само са поеном разлике (86 : 87).

 

Тако је у финалу је СССР победио Шпанију (104 : 100), а у утакмици за треће место Југославија Бугарску (95 : 72).

 

Коначан пласман:

1. СССР

2. Шпанија

3. Југославија

4. Бугарска

5. Италија

6. Грчка

7. Чехословачка

8. Турска

9. Француска

10. Белгија

11. Румунија

12. Пољска

 


Састав кошаркашке репрезентације Југославије на Европском првенству за јуниоре 1978. године: 4. Михајло Почек, 5. Слободан Николић, 6. Петар Поповић, 7. Предраг Богосављев, 8. Милан Медић, 9. Иван Сунара, 10. Алеш Пипан, 11. Предраг Беначек, 12. Вељко Петрановић, 13. Давор Доган, 14. Нихат Изић, 15. Драган Зрно.

 

После дуго година, у јуниорској репрезентацији Југославије није било играча из Чачка, што је „исправљено” већ следеће 1979. године.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све

КО ЈЕ НАЈЗАСЛУЖНИ ЗА РАЗВОЈ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ? ПЕТ НАЈВЕЋИХ „КРИВАЦА”

  Чачак је данас у правом смислу „град кошарке”, а историја овог спорта у вароши на Западној Морави добро је документована. Ипак, никада до краја није јасно означено ко је најзаслужнији за развој кошарке у Чачку. Савременици збивања имали су различита сећања, отваране су полемике, истицани појединци, али расправа никада није окончана.   Када се цео „проблем” сагледа са дистанце од скоро осам деценија уочава се најмање шест највећих „криваца” што је кошарка постала омиљени спорт у Чачку. Овога пута неће се говорити о појединцима, већ „групним кривцима”, а први међу њима су Соколи.   Соколски поркрет настао је у Чешкој, проширио се у свим деловима Аустро-угарске који су насељавали Словени, а затим и до независне Србије. Стицајем оклности прва Соколана подигнута је у Чачку (1912-1914). После стварања Југославије 1918. Соколе је помагала држава за чије су се стварање увек залагали, а главна начела њихове организације (стварање телесно и духовно одлучних личности) ни...
Постави коментар
Прикажи све