Пређи на главни садржај

ДРАГАН КИЋАНОВИЋ И ТРЕЋЕ УЗАСТОПНО ЗЛАТО КОШАРКАШКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ НА ЕВРОПСКОМ ПРВЕНСТВУ У ЛИЈЕЖУ 1977.

По много чему европски кошаркашки шампионат 1977. био је врхунац каријере Драгана Кићановића и кошаркашке репрезентације Југославије. Медаље су освајане и касније, Кићановић је имао изузетне успехе и у ранијим такмичењима, али тријумф у Белгији био је потпуно убедљив, што се нарочито потврдило у финалној утакмици против СССР-а који се памти по чувеној „одбојци” Славнића и Кићановића. Кошарка је на начин постала и истакнути део популарне културе социјалистичке Југославије, и „потврда” исправности њеног „трећег пута”, у чему су спортски успеси били нарочито значајни.



Двадесетпрво Европско првенство у кошарци одржано је од 15. до 24. септембра 1977. у Белгији. Учествовало је 12 екипа, а све утакмице игране су у Остендеу и Лијежу.



Састав кошаркашке репрезентације Југославије на Европском првенству 1977. године:

4. Јошко Папић, 5. Драган Кићановић, 6. Винко Јеловац, 7. Ђуро Крстуловић, 8. Жељко Јерков, 9. Анто Џогић, 10. Зоран Славнић, 11. Крешимир Ћосић, 12. Ратко Радовановић, 13. Жељко Варајић, 14. Дражен Далипагић, 15. Мирза Делибашић. Тренер: Александар Николић.

 

Пут кошаркашке репрезентације Југославије до полуфинала био је заиста импресиван. Побеђене су Шпанија 79:76 (46:27), Финска 88:80 (41:35), Белгија 111:83 (45:43), Холандија 111:75 (48:43), Чехословачка 111:103 (48:55).

У полуфиналу је у егзибиционој игри савладана Италија 88:69 (45:32).

У финалу 24. септембра 1977. године СССР је потпуно поражен 74:61 (42:27). Та утакмица је дефинитивно потврдила да Југославија има квалитетнију кошарку него Совјети, које смо побеђивали и на претходним првенствима, као што су они нас у ранијимим деценијама. Финале уопште није понудило такмичарску неизвесност, јер је Југославије повремено и егзибиционом игром стизала до 23 поена разлике.

 


Победа је била несумњиво убедљива, тако да је совјетски тренер Гомељски изјавио да његови играчи већ имају комплекс који им је створила репрезентација Југославије. Наш тренер Александар Николић био је незадовољан „одбојком” Славнића и Кићановића, сматрајући да је такво понижење противника непотребно и штетно. Међутим, јавности социјалистичке Југославије нарочито се допадала баш та сцена, која је касније годинама коришћена у многим емисија о спорту, као несумњиви доказ наше супериорности.

 


Коначан пласман:

1.  Југославија

2. СССР

3. Чехословачка

4. Италија

5. Израел

6. Бугарска

7. Холандија

8. Белгија

9. Шпанија

10. Финска

11. Француска

12. Аустрија

 МВП – Дражен Далипагић (Југославиај), најбољи стрелац Kees Akerboom (Холандија).


https://www.youtube.com/watch?v=zx8BIUCqOeM







 

 

 

 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за улазак у Прву савезн
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЉУБОМИР РАДИВОЈЕВИЋ „ШАЈА” (1932-2018)

Прве генерације кошаркаша Чачак овај спорт су доживљавали као поље за забаву у слободно време, што се све претварало у продужену игру и дружење које је повезивало људе до њихове смрти. Већина њих је стекла и високо образовање и оставила значајан траг у свом граду. Међу такве особе свакако спада и Љубомир Радивојевић „Шаја” (14. јануар 1932 – 31. март 2018), који је најпре био фудбалер, потом успешaн кошаркаш, затим професор математике, шахиста, писац.   Љубомир Радивојевић Радивојевићи су пореклом из Рожаца, са Главаја и славе зимски Аранђеловдан. Љубомиров отац Драгић држао је под закуп Сандића механу у Пријевору, у коме се 25. децембра 1931. родио Љубомир, који је био једанаесто дете Велике и Драгића Радивојевића. Рођење деце у то време није се одмах пријављивало државној администрацији, тако да је Љубомиров долазак на свет званично регистрован 14. јануара 1932, и то је био и остао његов званичан датум   рођења.   Крајем 1932. Драгић Радивојевић са породицом долази у Чачак гд
Постави коментар
Прикажи све

ПРОФЕСОР АЛЕКСАНДАР НИКОЛИЋ (1924-2000) И ЧАЧАК

  Пуно је тога речено и написано о професору Александру Николићу, укључујући и његов боравак у Чачку, али када је у питању таква личност никада није превише ако се одређене информације понове у неком новом контексту. Наиме, Александар Николић је поред Боре Станковића, Небојше Поповића и Радомира Шапера један од очева југословенске и српске кошарке.   Николићи су пореклом из Брчког и били су веома богата породица. Александров отац Ђорђе бавио се трговином, поседовао је велика имања, банку и хотел у Брчком. Син му се сасвим случајно родио у Сарајеву 28. октобра 1924, када је његова трудна супруга Криста боравила код сестре. Основну школу завршио је у родном Брчком, где је са шест година почео да игра тенис, касније је учио и француски језик који је веома добро говорио.   Рано је остао без оца, да би 1936. прешао у Београд и уписао елитну Гимназију „Краљ Александар Карађорђевић” која је имала и интернат,   где се и упознао са кошарком. Била је то заслуга професора Милана Вукотића
1 коментар
Прикажи све