Пређи на главни садржај

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ДРАГАН ЂУКИЋ

Када је у питању кошарка, Чачак је одувек био познат по одличним бековима. Један од играча који се није уклапао у ово правило био је центар Драган Ђукић.

 

 

Ђукићи су пореклом из Пећи у Метохији, старином из Црне Горе. Блиски су рођаци са чувеним режисером Радивојем Лолом Ђукићем Вукман Ђукић, официр ЈНА, и његова супруга Стана добили су четворо деце. Синове Драгана и Жижу и ћерке Биљану и Нацу. Драган је рођен 1949. и кошарку је почео да игра у Чачку за КК „Железничар”.

 

У то време „Желе” је водио њен играч Миодраг Марјановић који је са Ђукићем пуно радио. Проводили су „дане и ноћи” тренирајући. Драган Ђукић је тако за КК „Железничар” одиграо две сезоне (1966-1967). Већ у почетком 1967. КК „Борац” је желео да доведе Ђукића, што је изазвало љутњу „Желоваца”. На крају је Ђукић ипак прешао у „Борац” и за нови тим наступио у септембру 1967. године.

 


Драган Ђукић, први здесна на обе фотографије, као играч КК „Железничара” из Чачка на гостовању у Нишу


За КК „Борац” играо је три сезоне (1967-1970) у време када су Чачани озбиљно спремали свој тим да можда и освоји првенство Југославије. Ђукић је био велико појачање, што је потврдиле и његова игра за јуниорску репрезентацију Југославије на Балканском првенству у Румунији (Хунедоари) 1967. године (златна медаља), и на Европском првенству у Шпанији (Виго) 1968. године (сребрна медаља). Исте 1968. позван је да игра за сениорску репрезентацију Југославије на Балканском првенству у Турској (Измир), где је освојио златну медаљу.

 

Јуниорска кошаркашка репрезентација Југославије 1968.

Све је то била потврда да је Чачак добио квалитетног центра, што су показивале и првенствене утакмице, нарочито оне са „Задром”, у којима је Ђукић био равноправан играч са Крешимиром Ћосићем. Иначе, Задар је са својим кошаркашким клубом био модел спортског успеха који су Чачани хтели да понове у Србији, и да после Зрењанина постану други град који је изван Београда успео да освоји кошаркашко првенство Југославије.

 

Радмило Мишовић и Драган Ђукић на клупи поред Западне Мораве у Чачку

Међутим, београдски клубови имали су већу политичку и сваку другу друштвену моћ, тако да је Драган Ђукић прешао у КК „Партизан” крајем 1970. у коме је играо укупно шест сезона (1971-1976), и на 139 утакмица постигао укупно 841 кош, просечно 6,1 по мечу. Било је то време када је КК „Партизан” постепено правио шампионски тим, у коме су играчи из Чачка (Фарчић, Ђукић, Кићановић) имали важну улогу. Коначно КК „Партизан” је у сезони 1975/1976. освојио своје прво кошаркашко првенство Југославије. Чачани то никада нису успели.

 

Драган Ђукић, са бројем „8” на дресу,  као играч КК „Партизана” из Београда у сезони 1971/1972.

Драган Ђукић је на Балканском првенству 1975. у Румунији (Букурешт) освојио златну медаљу, и после тога није позиван да игра за репрезентацију за коју је на укупно 10 утакмица постигао 37 кошева. У Првој савезној кошаркашкој лиги Југославије одиграо је осам првенстава, и на 173 утакмице постигао укупно 1.072 коша. 


Драган Ђукић је имао доста проблема са кичмом, што му је омело каријеру, али други здравствени проблеми били су озбиљнији. Трагично је окончао свој живот почетком осамдесетих година двадесетог века.




Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све

ИЗ ИСТОРИЈЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ : МАРИНКО МАШКО ПУРИЋ (1946-2003)

  Чачак је рано постао истински „град кошарке”, што је ка „игри испод обручева” привукло на стотине дечака и девојчица. Било је то време искреног аматеризма и неизмерне занесености према овом спорту, али и велике конкуренције. Уопште није било лако и једноставно постати првотимац „Борца”, нарочито на бековској позицији. Они који су успели у својој амбицији, захваљујући пре свега таленту раду и упорности, заувек су и обележили чачанску кошарку. Један од таквих играча био је  и Маринко Машко Пурић (3. мај 1946 – 20. јануар 2003). Пурићи потичу из села Радијевића код Нове Вароши. Старином су из ширег подручја југозападне Србије и славе Светог Стефана. Маринко је рођен у Чачку (отац фотограф Б ранислав – Брана Пурић 1920–1974 , мајка Зорк а Лијескић 1922-2007) . Од 1951. Маринко живи у кући у близини цркве , преко пута Мишовића . Место становања је на неки начин и одредило Маринкову каснију спортску каријеру, јер је било потпуно „нормално” да се као комшија Мишовића ...
Постави коментар
Прикажи све