Пређи на главни садржај

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ДРАГАН ЂУКИЋ

Када је у питању кошарка, Чачак је одувек био познат по одличним бековима. Један од играча који се није уклапао у ово правило био је центар Драган Ђукић.

 

 

Ђукићи су пореклом из Пећи у Метохији, старином из Црне Горе. Блиски су рођаци са чувеним режисером Радивојем Лолом Ђукићем Вукман Ђукић, официр ЈНА, и његова супруга Стана добили су четворо деце. Синове Драгана и Жижу и ћерке Биљану и Нацу. Драган је рођен 1949. и кошарку је почео да игра у Чачку за КК „Железничар”.

 

У то време „Желе” је водио њен играч Миодраг Марјановић који је са Ђукићем пуно радио. Проводили су „дане и ноћи” тренирајући. Драган Ђукић је тако за КК „Железничар” одиграо две сезоне (1966-1967). Већ у почетком 1967. КК „Борац” је желео да доведе Ђукића, што је изазвало љутњу „Желоваца”. На крају је Ђукић ипак прешао у „Борац” и за нови тим наступио у септембру 1967. године.

 


Драган Ђукић, први здесна на обе фотографије, као играч КК „Железничара” из Чачка на гостовању у Нишу


За КК „Борац” играо је три сезоне (1967-1970) у време када су Чачани озбиљно спремали свој тим да можда и освоји првенство Југославије. Ђукић је био велико појачање, што је потврдиле и његова игра за јуниорску репрезентацију Југославије на Балканском првенству у Румунији (Хунедоари) 1967. године (златна медаља), и на Европском првенству у Шпанији (Виго) 1968. године (сребрна медаља). Исте 1968. позван је да игра за сениорску репрезентацију Југославије на Балканском првенству у Турској (Измир), где је освојио златну медаљу.

 

Јуниорска кошаркашка репрезентација Југославије 1968.

Све је то била потврда да је Чачак добио квалитетног центра, што су показивале и првенствене утакмице, нарочито оне са „Задром”, у којима је Ђукић био равноправан играч са Крешимиром Ћосићем. Иначе, Задар је са својим кошаркашким клубом био модел спортског успеха који су Чачани хтели да понове у Србији, и да после Зрењанина постану други град који је изван Београда успео да освоји кошаркашко првенство Југославије.

 

Радмило Мишовић и Драган Ђукић на клупи поред Западне Мораве у Чачку

Међутим, београдски клубови имали су већу политичку и сваку другу друштвену моћ, тако да је Драган Ђукић прешао у КК „Партизан” крајем 1970. у коме је играо укупно шест сезона (1971-1976), и на 139 утакмица постигао укупно 841 кош, просечно 6,1 по мечу. Било је то време када је КК „Партизан” постепено правио шампионски тим, у коме су играчи из Чачка (Фарчић, Ђукић, Кићановић) имали важну улогу. Коначно КК „Партизан” је у сезони 1975/1976. освојио своје прво кошаркашко првенство Југославије. Чачани то никада нису успели.

 

Драган Ђукић, са бројем „8” на дресу,  као играч КК „Партизана” из Београда у сезони 1971/1972.

Драган Ђукић је на Балканском првенству 1975. у Румунији (Букурешт) освојио златну медаљу, и после тога није позиван да игра за репрезентацију за коју је на укупно 10 утакмица постигао 37 кошева. У Првој савезној кошаркашкој лиги Југославије одиграо је осам првенстава, и на 173 утакмице постигао укупно 1.072 коша. 


Драган Ђукић је имао доста проблема са кичмом, што му је омело каријеру, али други здравствени проблеми били су озбиљнији. Трагично је окончао свој живот почетком осамдесетих година двадесетог века.




Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПИОНИРИ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ : ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ (1928-1993)

Прве године развоја кошарке у Чачку после Другог светског рата биле су одлучујуће за популарност овог спорта у граду на Западној Морави. Ентузијазам младих људи   и љубав према новој игри можда се најбоље може видети на примеру Ђорђа Николића (2. јун 1928 – 30. децембар 1993), играча и у исто време првог тренера „Борца”.   Николићи потичу из села Паковраћа и славе Светог Николу. Милосав Николић, земљорадник, виноградар и трговац вином и ракијом, добио је троје деце са Станицом Петровић из Доње Горевнице. Најстарији син Милан рођен је у Горевници, ћерка Милена у  Паковраћу , а најмлађи син Ђорђе у Чачку где су купили кућу.   Ђорђе је основну школу и Гимназију завршио у Чачку, потом и Технолошки факултет у Београду, као и његов брат Милан и сестра Милена. Брат Милан играо је фудбал у чачанском „Борцу”.   Кошарку је почео да игра већ 1945. године, да би до 1950. био истовремено играч и тренер „Борца”. Потом је прешао у новоосновани „Железничар” у коме је играо до к...
Постави коментар
Прикажи све

ЗАБОРАВЉЕНИ КОШАРКАШИ ЧАЧКА – РАНКО ЛАЋО ТРИПКОВИЋ (1939-2018)

Старије генерације чачанских кошаркаша нису били само спортисти, већ личности које су на много животних поља оставиле траг у родном граду. Један од таквих људи свакако је и Ранко Лаћо Трипковић (6. јун 1939 – 26. јун 2018).   Ранков отац Стеван рођен је 1904. у селу Злодолу које се налази између Бајине Баште и Ужица. У Чачак се доселио са свега 13 година и почео да ради у угоститељским објектима. Касније је био конобар. Оженио је Чачанку Наталију Милошевић, чији је отац био столар, са којом је 1939. добио сина Ранка. Живели су у Палилули, а после две године Наталија се разболела и преминула. Потом је Стеван узео за жену Ленку Пропадовић, са којом није имао деце. Тако је Ранка одгајила његова маћеха, коју је доживљавао и поштовао као праву мајку.   Ранко Лаћо Трипковић је основну школу и Гимназију завршио у родном граду. Иако није ишао Музичку школу одлично је свирао кларинет и познавао ноте. Започете студије никада није до краја окончао, јер је спорт било много важнији...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све