Пређи на главни садржај

70 ГОДИНА ОД ПРВЕ УТАКМИЦЕ КК „БОРЦА” ИЗ ЧАЧКА У ПРВОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ КОШАРКАШКОЈ ЛИГИ

 Кошарка је у Југославији пре 1941. била прилично егзотичан „американски” спорт који је стицајем околности током немачке окупације Србије током Другог светског рата почео активније да се игра. Међутим, тек после рата, у епохи социјализма, она је захваљујући прихватању совјетског модела масовног спорта заиста допрла до многих младих људи, првенствено у градовима, укључујући и Чачак.


Кошарка је била непозната спортска игра у Чачку, али је до краја 1951. овај спорт, првенствено захваљујући успесима, постао доста популаран. КК „Борац” изборио се за улазак у Прву савезну југословенску лигу 1951, што је био велики успех за мали град какав је тада био Чачак.


 


Због ограничених финансијских средстава које су имали кошаркашки клубови у то доба, Прва лига је подељена на западну и источну групу. КК „Борац” такмичио се у источној групи са „Пролетером” из Зрењанина, затим београдским клубовима „Црвена звезда”, „Партизан”, „БСК”, „Железничар”. „Борац” из Чачка је био једини клуб из „унутрашњости” Србије. У западној групи Прве југословенске кошаркашке лиге такмичили су се љубљански тимови „Еднотност” (братство-јединство) (касније су променили име у „АШК” – данашња „Олимпија”) и „Железничар”, загребачке екипе „Локомотива” (данашња „Цибона”) и „Младост”, потом „Железничар” из хрватског Карловца и „Задар” из истоименог града.


Амбиције „Борца” биле су да опстане у Првој лиги, а Чачак је очекивао ипак много више, јер је кошарка у граду сваке године напредовала. Прва утакмица КК „Борац” у Првој лиги одиграла се половином маја 1952. у Београду, где су се састали са домаћим тимом „БСК”. Код навијача тима из Чачка постојала је бојазан да ће њихова екипа изгубити, јер су слабо играли у припремним утакмицама са београдским тимовима. На крају је утакмица завршена нерешеним резултатом 25:25 (16:15). У то време правила су дозвољавала нерешен резултат, није било продужетака до добијања победника, и то је важило све до 1960. године. Нерешен резултат „Борца” у првој прволигашкој утакмици повољно је прихваћен у Чачку, новинари су ширили оптимизам, и сви су очекивали даљи напредак кошарке у Чачку. За „Борац” су у утакмици са БСК-ом играли следећи играчи: Денић (8 поена), који је био и тренер клуба, Ристић (5), Александар Стефановић (4), Душан Јаковљевић (4), Срећко Икодиновић (4), Милорад и Звонимир Ђурић, Мићо Трифуновић, Терзић, Ковачевић, Владимир Бондаренко и Рашко Стефановић.





Коментари

Популарни постови са овог блога

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...

КО ЈЕ НАЈЗАСЛУЖНИ ЗА РАЗВОЈ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ? ПЕТ НАЈВЕЋИХ „КРИВАЦА”

  Чачак је данас у правом смислу „град кошарке”, а историја овог спорта у вароши на Западној Морави добро је документована. Ипак, никада до краја није јасно означено ко је најзаслужнији за развој кошарке у Чачку. Савременици збивања имали су различита сећања, отваране су полемике, истицани појединци, али расправа никада није окончана.   Када се цео „проблем” сагледа са дистанце од скоро осам деценија уочава се најмање шест највећих „криваца” што је кошарка постала омиљени спорт у Чачку. Овога пута неће се говорити о појединцима, већ „групним кривцима”, а први међу њима су Соколи.   Соколски поркрет настао је у Чешкој, проширио се у свим деловима Аустро-угарске који су насељавали Словени, а затим и до независне Србије. Стицајем оклности прва Соколана подигнута је у Чачку (1912-1914). После стварања Југославије 1918. Соколе је помагала држава за чије су се стварање увек залагали, а главна начела њихове организације (стварање телесно и духовно одлучних личности) ни...