Пређи на главни садржај

70 ГОДИНА ОД ПРВЕ УТАКМИЦЕ КК „БОРЦА” ИЗ ЧАЧКА У ПРВОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ КОШАРКАШКОЈ ЛИГИ

 Кошарка је у Југославији пре 1941. била прилично егзотичан „американски” спорт који је стицајем околности током немачке окупације Србије током Другог светског рата почео активније да се игра. Међутим, тек после рата, у епохи социјализма, она је захваљујући прихватању совјетског модела масовног спорта заиста допрла до многих младих људи, првенствено у градовима, укључујући и Чачак.


Кошарка је била непозната спортска игра у Чачку, али је до краја 1951. овај спорт, првенствено захваљујући успесима, постао доста популаран. КК „Борац” изборио се за улазак у Прву савезну југословенску лигу 1951, што је био велики успех за мали град какав је тада био Чачак.


 


Због ограничених финансијских средстава које су имали кошаркашки клубови у то доба, Прва лига је подељена на западну и источну групу. КК „Борац” такмичио се у источној групи са „Пролетером” из Зрењанина, затим београдским клубовима „Црвена звезда”, „Партизан”, „БСК”, „Железничар”. „Борац” из Чачка је био једини клуб из „унутрашњости” Србије. У западној групи Прве југословенске кошаркашке лиге такмичили су се љубљански тимови „Еднотност” (братство-јединство) (касније су променили име у „АШК” – данашња „Олимпија”) и „Железничар”, загребачке екипе „Локомотива” (данашња „Цибона”) и „Младост”, потом „Железничар” из хрватског Карловца и „Задар” из истоименог града.


Амбиције „Борца” биле су да опстане у Првој лиги, а Чачак је очекивао ипак много више, јер је кошарка у граду сваке године напредовала. Прва утакмица КК „Борац” у Првој лиги одиграла се половином маја 1952. у Београду, где су се састали са домаћим тимом „БСК”. Код навијача тима из Чачка постојала је бојазан да ће њихова екипа изгубити, јер су слабо играли у припремним утакмицама са београдским тимовима. На крају је утакмица завршена нерешеним резултатом 25:25 (16:15). У то време правила су дозвољавала нерешен резултат, није било продужетака до добијања победника, и то је важило све до 1960. године. Нерешен резултат „Борца” у првој прволигашкој утакмици повољно је прихваћен у Чачку, новинари су ширили оптимизам, и сви су очекивали даљи напредак кошарке у Чачку. За „Борац” су у утакмици са БСК-ом играли следећи играчи: Денић (8 поена), који је био и тренер клуба, Ристић (5), Александар Стефановић (4), Душан Јаковљевић (4), Срећко Икодиновић (4), Милорад и Звонимир Ђурић, Мићо Трифуновић, Терзић, Ковачевић, Владимир Бондаренко и Рашко Стефановић.





Коментари

Популарни постови са овог блога

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...

ИЗ ИСТОРИЈЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ : МАРИНКО МАШКО ПУРИЋ (1946-2003)

  Чачак је рано постао истински „град кошарке”, што је ка „игри испод обручева” привукло на стотине дечака и девојчица. Било је то време искреног аматеризма и неизмерне занесености према овом спорту, али и велике конкуренције. Уопште није било лако и једноставно постати првотимац „Борца”, нарочито на бековској позицији. Они који су успели у својој амбицији, захваљујући пре свега таленту раду и упорности, заувек су и обележили чачанску кошарку. Један од таквих играча био је  и Маринко Машко Пурић (3. мај 1946 – 20. јануар 2003). Пурићи потичу из села Радијевића код Нове Вароши. Старином су из ширег подручја југозападне Србије и славе Светог Стефана. Маринко је рођен у Чачку (отац фотограф Б ранислав – Брана Пурић 1920–1974 , мајка Зорк а Лијескић 1922-2007) . Од 1951. Маринко живи у кући у близини цркве , преко пута Мишовића . Место становања је на неки начин и одредило Маринкову каснију спортску каријеру, јер је било потпуно „нормално” да се као комшија Мишовића ...