Пређи на главни садржај

ЉУБИЦА ГАВРИЛОВИЋ, ПРВА ОСОБА ИЗ ЧАЧКА КОЈА СЕ ЗВАНИЧНО УПОЗНАЛА СА КОШАРКОМ 28. АПРИЛА 1940. ГОДИНЕ

Иако је кошарка настала још 1891, она је била непозната игра на простору Србије све до завршетка Првог светског рата. Заправо, кошарка је и у Европи постала популарнија захваљујући америчким војницима који су дошли у Француску 1917. године како би се борили против Немачке.



Прва званична кошаркашка утакмица одиграна је у Београду 1923, игра је постала популарна у пар београдских гимназија, али није се има већи број присталица све до друге половине тридесетих година 20. века. Између осталог и због чињенице да је била превише „млака” спортска дисциплина која је препоручивана женској деци.


Није познато када се неко из Чачка први пут упознао са кошарком, као играч или само као гледалац. То се вероватно десило између два светска рата на неком од југословенских универзитета, или можда и у иностарнству. Оно што је сигурно, студенти из Чачка ову нову игру нису пренели у свој родни град.


Први писани податак о некој особи из Чачка која се поуздано бавило кошарком потиче тек из 1940. године. Наиме, Љубица Гавриловић, чланица Сокола из Чачка, позвана је 28. априла 1940. да похађа течај за кошарку у Сарајеву. Није познато да ли је своја знања, макар на нивоу теорије, пренела у Чачак, у коме се тада кошарка још није играла.


 



Податак о упућивању Љубице Гавриловић у Сарајево 28. априла 1940. на соколски курс кошарке (Народни музеј Чачак, Деловодни протокол Соколског друштва Чачак)



Прво југословенско првенство у кошарци (у форми турнира) организовао је Соко Краљевине Југославије од 28. до 30. септембра 1940. у насељу Борово код Вуковара, на теренима предузећа „Бата”. На такмичењу су учествовале мушке и женске екипе из седам соколских жупа (Београд, Карловац, Осијек, Петровград, Сарајево, Сушак и Загреб). Такмичило се 170 сокола и соколица у 15 екипа. У највећем броју такмичења победили су Соколи из Загреба који су имали најквалитетније тимове. Соколи из Чачка, који су припадали жупи у Крагујевцу, нису учествовали на овом такмичењу.



Једна од утакмица на Првенству Југославије у кошарци у Борову код Вуковара 1940. године 

 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПИОНИРИ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ : ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ (1928-1993)

Прве године развоја кошарке у Чачку после Другог светског рата биле су одлучујуће за популарност овог спорта у граду на Западној Морави. Ентузијазам младих људи   и љубав према новој игри можда се најбоље може видети на примеру Ђорђа Николића (2. јун 1928 – 30. децембар 1993), играча и у исто време првог тренера „Борца”.   Николићи потичу из села Паковраћа и славе Светог Николу. Милосав Николић, земљорадник, виноградар и трговац вином и ракијом, добио је троје деце са Станицом Петровић из Доње Горевнице. Најстарији син Милан рођен је у Горевници, ћерка Милена у  Паковраћу , а најмлађи син Ђорђе у Чачку где су купили кућу.   Ђорђе је основну школу и Гимназију завршио у Чачку, потом и Технолошки факултет у Београду, као и његов брат Милан и сестра Милена. Брат Милан играо је фудбал у чачанском „Борцу”.   Кошарку је почео да игра већ 1945. године, да би до 1950. био истовремено играч и тренер „Борца”. Потом је прешао у новоосновани „Железничар” у коме је играо до к...
Постави коментар
Прикажи све

ЗАБОРАВЉЕНИ КОШАРКАШИ ЧАЧКА – РАНКО ЛАЋО ТРИПКОВИЋ (1939-2018)

Старије генерације чачанских кошаркаша нису били само спортисти, већ личности које су на много животних поља оставиле траг у родном граду. Један од таквих људи свакако је и Ранко Лаћо Трипковић (6. јун 1939 – 26. јун 2018).   Ранков отац Стеван рођен је 1904. у селу Злодолу које се налази између Бајине Баште и Ужица. У Чачак се доселио са свега 13 година и почео да ради у угоститељским објектима. Касније је био конобар. Оженио је Чачанку Наталију Милошевић, чији је отац био столар, са којом је 1939. добио сина Ранка. Живели су у Палилули, а после две године Наталија се разболела и преминула. Потом је Стеван узео за жену Ленку Пропадовић, са којом није имао деце. Тако је Ранка одгајила његова маћеха, коју је доживљавао и поштовао као праву мајку.   Ранко Лаћо Трипковић је основну школу и Гимназију завршио у родном граду. Иако није ишао Музичку школу одлично је свирао кларинет и познавао ноте. Започете студије никада није до краја окончао, јер је спорт било много важнији...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све