Пређи на главни садржај

ЉУБИЦА ГАВРИЛОВИЋ, ПРВА ОСОБА ИЗ ЧАЧКА КОЈА СЕ ЗВАНИЧНО УПОЗНАЛА СА КОШАРКОМ 28. АПРИЛА 1940. ГОДИНЕ

Иако је кошарка настала још 1891, она је била непозната игра на простору Србије све до завршетка Првог светског рата. Заправо, кошарка је и у Европи постала популарнија захваљујући америчким војницима који су дошли у Француску 1917. године како би се борили против Немачке.



Прва званична кошаркашка утакмица одиграна је у Београду 1923, игра је постала популарна у пар београдских гимназија, али није се има већи број присталица све до друге половине тридесетих година 20. века. Између осталог и због чињенице да је била превише „млака” спортска дисциплина која је препоручивана женској деци.


Није познато када се неко из Чачка први пут упознао са кошарком, као играч или само као гледалац. То се вероватно десило између два светска рата на неком од југословенских универзитета, или можда и у иностарнству. Оно што је сигурно, студенти из Чачка ову нову игру нису пренели у свој родни град.


Први писани податак о некој особи из Чачка која се поуздано бавило кошарком потиче тек из 1940. године. Наиме, Љубица Гавриловић, чланица Сокола из Чачка, позвана је 28. априла 1940. да похађа течај за кошарку у Сарајеву. Није познато да ли је своја знања, макар на нивоу теорије, пренела у Чачак, у коме се тада кошарка још није играла.


 



Податак о упућивању Љубице Гавриловић у Сарајево 28. априла 1940. на соколски курс кошарке (Народни музеј Чачак, Деловодни протокол Соколског друштва Чачак)



Прво југословенско првенство у кошарци (у форми турнира) организовао је Соко Краљевине Југославије од 28. до 30. септембра 1940. у насељу Борово код Вуковара, на теренима предузећа „Бата”. На такмичењу су учествовале мушке и женске екипе из седам соколских жупа (Београд, Карловац, Осијек, Петровград, Сарајево, Сушак и Загреб). Такмичило се 170 сокола и соколица у 15 екипа. У највећем броју такмичења победили су Соколи из Загреба који су имали најквалитетније тимове. Соколи из Чачка, који су припадали жупи у Крагујевцу, нису учествовали на овом такмичењу.



Једна од утакмица на Првенству Југославије у кошарци у Борову код Вуковара 1940. године 

 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све

ИЗ ИСТОРИЈЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ : МАРИНКО МАШКО ПУРИЋ (1946-2003)

  Чачак је рано постао истински „град кошарке”, што је ка „игри испод обручева” привукло на стотине дечака и девојчица. Било је то време искреног аматеризма и неизмерне занесености према овом спорту, али и велике конкуренције. Уопште није било лако и једноставно постати првотимац „Борца”, нарочито на бековској позицији. Они који су успели у својој амбицији, захваљујући пре свега таленту раду и упорности, заувек су и обележили чачанску кошарку. Један од таквих играча био је  и Маринко Машко Пурић (3. мај 1946 – 20. јануар 2003). Пурићи потичу из села Радијевића код Нове Вароши. Старином су из ширег подручја југозападне Србије и славе Светог Стефана. Маринко је рођен у Чачку (отац фотограф Б ранислав – Брана Пурић 1920–1974 , мајка Зорк а Лијескић 1922-2007) . Од 1951. Маринко живи у кући у близини цркве , преко пута Мишовића . Место становања је на неки начин и одредило Маринкову каснију спортску каријеру, јер је било потпуно „нормално” да се као комшија Мишовића ...
Постави коментар
Прикажи све