Пређи на главни садржај

ЕВРОПСКО КОШАРКАШКО ПРВЕНСТВО ЗА КАДЕТЕ 1977. И УЧЕШЋЕ ДРАШКА ВУЧЕТИЋА ИЗ ЧАЧКА У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Европско кошаркашко првенство за кадете 1977. године одржано је француском граду Touquet de Berck од 22. до 30. јула. Учествовало је 12 екипа. У финалу је Турска победила Југославију (68 : 66), а у утакмици за треће место СССР Италију (95 : 70).


 Коначан пласман:

1. Турска

2. Југославија

3. СССР

4. Италија

5. Шпанија

6. Француска

7. Белгија

8. Грчка

9. Пољска

10. Немачка

11. Израел

12. Бугарска


Састав кошаркашке репрезентације Југославије на Европском првенству за кадете 1977. године:

4. Стане Премрл, 5. Драшко Вучетић, 6. Дарко Петронијевић, 7. Сабахудин Билаловић, 8. Жарко Ђуришић, 9. Митја Муха, 10. Богдан Блазник, 11. Давор Доган, 12. Михајло  Почек, 13. Горан Мастиловић, 14. Миленко Савовић, 15. Миленко Манојловић. Тренер Лука Станчић.

Чачак је на овом првенству репрезентовао Драшко Вучетић (бек, рођен 1960 у Чачку, висок 188 цм), играч КК „Железничара”, који је претходне године са својом екипом освојио Јуниорско кошаркашко првенство Југославије.

На Европском кадетском кошаркашком првенству 1977. у Француској Вучетић је као капитен тима одиграо свих седам утакмица и постигао 73 поена, просечно 10,4 по утакмици (четврти стрелац екипе).

Финалну утакмицу изгубили су од Турака, који су у својој екипи „шверцовали” и старије играче, рођене 1956. године.

Драшко је и сребрну медаљу примио са великим одушевљењем и није је скидао са врата док није дошао Југославију, а затим кући аутобусом из Београда. А када је стигао у Чачак нико га није сачекао, што му није покварило срећу јер је медаљу носио преко одела, пешке кроз цео град.










Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПИОНИРИ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ : ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ (1928-1993)

Прве године развоја кошарке у Чачку после Другог светског рата биле су одлучујуће за популарност овог спорта у граду на Западној Морави. Ентузијазам младих људи   и љубав према новој игри можда се најбоље може видети на примеру Ђорђа Николића (2. јун 1928 – 30. децембар 1993), играча и у исто време првог тренера „Борца”.   Николићи потичу из села Паковраћа и славе Светог Николу. Милосав Николић, земљорадник, виноградар и трговац вином и ракијом, добио је троје деце са Станицом Петровић из Доње Горевнице. Најстарији син Милан рођен је у Горевници, ћерка Милена у  Паковраћу , а најмлађи син Ђорђе у Чачку где су купили кућу.   Ђорђе је основну школу и Гимназију завршио у Чачку, потом и Технолошки факултет у Београду, као и његов брат Милан и сестра Милена. Брат Милан играо је фудбал у чачанском „Борцу”.   Кошарку је почео да игра већ 1945. године, да би до 1950. био истовремено играч и тренер „Борца”. Потом је прешао у новоосновани „Железничар” у коме је играо до к...
Постави коментар
Прикажи све

ЗАБОРАВЉЕНИ КОШАРКАШИ ЧАЧКА – РАНКО ЛАЋО ТРИПКОВИЋ (1939-2018)

Старије генерације чачанских кошаркаша нису били само спортисти, већ личности које су на много животних поља оставиле траг у родном граду. Један од таквих људи свакако је и Ранко Лаћо Трипковић (6. јун 1939 – 26. јун 2018).   Ранков отац Стеван рођен је 1904. у селу Злодолу које се налази између Бајине Баште и Ужица. У Чачак се доселио са свега 13 година и почео да ради у угоститељским објектима. Касније је био конобар. Оженио је Чачанку Наталију Милошевић, чији је отац био столар, са којом је 1939. добио сина Ранка. Живели су у Палилули, а после две године Наталија се разболела и преминула. Потом је Стеван узео за жену Ленку Пропадовић, са којом није имао деце. Тако је Ранка одгајила његова маћеха, коју је доживљавао и поштовао као праву мајку.   Ранко Лаћо Трипковић је основну школу и Гимназију завршио у родном граду. Иако није ишао Музичку школу одлично је свирао кларинет и познавао ноте. Започете студије никада није до краја окончао, јер је спорт било много важнији...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све