Пређи на главни садржај

ЕВРОПСКО КОШАРКАШКО ПРВЕНСТВО ЗА КАДЕТЕ 1977. И УЧЕШЋЕ ДРАШКА ВУЧЕТИЋА ИЗ ЧАЧКА У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Европско кошаркашко првенство за кадете 1977. године одржано је француском граду Touquet de Berck од 22. до 30. јула. Учествовало је 12 екипа. У финалу је Турска победила Југославију (68 : 66), а у утакмици за треће место СССР Италију (95 : 70).


 Коначан пласман:

1. Турска

2. Југославија

3. СССР

4. Италија

5. Шпанија

6. Француска

7. Белгија

8. Грчка

9. Пољска

10. Немачка

11. Израел

12. Бугарска


Састав кошаркашке репрезентације Југославије на Европском првенству за кадете 1977. године:

4. Стане Премрл, 5. Драшко Вучетић, 6. Дарко Петронијевић, 7. Сабахудин Билаловић, 8. Жарко Ђуришић, 9. Митја Муха, 10. Богдан Блазник, 11. Давор Доган, 12. Михајло  Почек, 13. Горан Мастиловић, 14. Миленко Савовић, 15. Миленко Манојловић. Тренер Лука Станчић.

Чачак је на овом првенству репрезентовао Драшко Вучетић (бек, рођен 1960 у Чачку, висок 188 цм), играч КК „Железничара”, који је претходне године са својом екипом освојио Јуниорско кошаркашко првенство Југославије.

На Европском кадетском кошаркашком првенству 1977. у Француској Вучетић је као капитен тима одиграо свих седам утакмица и постигао 73 поена, просечно 10,4 по утакмици (четврти стрелац екипе).

Финалну утакмицу изгубили су од Турака, који су у својој екипи „шверцовали” и старије играче, рођене 1956. године.

Драшко је и сребрну медаљу примио са великим одушевљењем и није је скидао са врата док није дошао Југославију, а затим кући аутобусом из Београда. А када је стигао у Чачак нико га није сачекао, што му није покварило срећу јер је медаљу носио преко одела, пешке кроз цео град.










Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све

ИЗ ИСТОРИЈЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ : МАРИНКО МАШКО ПУРИЋ (1946-2003)

  Чачак је рано постао истински „град кошарке”, што је ка „игри испод обручева” привукло на стотине дечака и девојчица. Било је то време искреног аматеризма и неизмерне занесености према овом спорту, али и велике конкуренције. Уопште није било лако и једноставно постати првотимац „Борца”, нарочито на бековској позицији. Они који су успели у својој амбицији, захваљујући пре свега таленту раду и упорности, заувек су и обележили чачанску кошарку. Један од таквих играча био је  и Маринко Машко Пурић (3. мај 1946 – 20. јануар 2003). Пурићи потичу из села Радијевића код Нове Вароши. Старином су из ширег подручја југозападне Србије и славе Светог Стефана. Маринко је рођен у Чачку (отац фотограф Б ранислав – Брана Пурић 1920–1974 , мајка Зорк а Лијескић 1922-2007) . Од 1951. Маринко живи у кући у близини цркве , преко пута Мишовића . Место становања је на неки начин и одредило Маринкову каснију спортску каријеру, јер је било потпуно „нормално” да се као комшија Мишовића ...
Постави коментар
Прикажи све