Пређи на главни садржај

ЕВРОПСКО КОШАРКАШКО ПРВЕНСТВО ЗА КАДЕТЕ 1977. И УЧЕШЋЕ ДРАШКА ВУЧЕТИЋА ИЗ ЧАЧКА У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Европско кошаркашко првенство за кадете 1977. године одржано је француском граду Touquet de Berck од 22. до 30. јула. Учествовало је 12 екипа. У финалу је Турска победила Југославију (68 : 66), а у утакмици за треће место СССР Италију (95 : 70).


 Коначан пласман:

1. Турска

2. Југославија

3. СССР

4. Италија

5. Шпанија

6. Француска

7. Белгија

8. Грчка

9. Пољска

10. Немачка

11. Израел

12. Бугарска


Састав кошаркашке репрезентације Југославије на Европском првенству за кадете 1977. године:

4. Стане Премрл, 5. Драшко Вучетић, 6. Дарко Петронијевић, 7. Сабахудин Билаловић, 8. Жарко Ђуришић, 9. Митја Муха, 10. Богдан Блазник, 11. Давор Доган, 12. Михајло  Почек, 13. Горан Мастиловић, 14. Миленко Савовић, 15. Миленко Манојловић. Тренер Лука Станчић.

Чачак је на овом првенству репрезентовао Драшко Вучетић (бек, рођен 1960 у Чачку, висок 188 цм), играч КК „Железничара”, који је претходне године са својом екипом освојио Јуниорско кошаркашко првенство Југославије.

На Европском кадетском кошаркашком првенству 1977. у Француској Вучетић је као капитен тима одиграо свих седам утакмица и постигао 73 поена, просечно 10,4 по утакмици (четврти стрелац екипе).

Финалну утакмицу изгубили су од Турака, који су у својој екипи „шверцовали” и старије играче, рођене 1956. године.

Драшко је и сребрну медаљу примио са великим одушевљењем и није је скидао са врата док није дошао Југославију, а затим кући аутобусом из Београда. А када је стигао у Чачак нико га није сачекао, што му није покварило срећу јер је медаљу носио преко одела, пешке кроз цео град.










Коментари

Популарни постови са овог блога

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за улазак у Прву савезн

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЉУБОМИР РАДИВОЈЕВИЋ „ШАЈА” (1932-2018)

Прве генерације кошаркаша Чачак овај спорт су доживљавали као поље за забаву у слободно време, што се све претварало у продужену игру и дружење које је повезивало људе до њихове смрти. Већина њих је стекла и високо образовање и оставила значајан траг у свом граду. Међу такве особе свакако спада и Љубомир Радивојевић „Шаја” (14. јануар 1932 – 31. март 2018), који је најпре био фудбалер, потом успешaн кошаркаш, затим професор математике, шахиста, писац.   Љубомир Радивојевић Радивојевићи су пореклом из Рожаца, са Главаја и славе зимски Аранђеловдан. Љубомиров отац Драгић држао је под закуп Сандића механу у Пријевору, у коме се 25. децембра 1931. родио Љубомир, који је био једанаесто дете Велике и Драгића Радивојевића. Рођење деце у то време није се одмах пријављивало државној администрацији, тако да је Љубомиров долазак на свет званично регистрован 14. јануара 1932, и то је био и остао његов званичан датум   рођења.   Крајем 1932. Драгић Радивојевић са породицом долази у Чачак гд

ПРОФЕСОР АЛЕКСАНДАР НИКОЛИЋ (1924-2000) И ЧАЧАК

  Пуно је тога речено и написано о професору Александру Николићу, укључујући и његов боравак у Чачку, али када је у питању таква личност никада није превише ако се одређене информације понове у неком новом контексту. Наиме, Александар Николић је поред Боре Станковића, Небојше Поповића и Радомира Шапера један од очева југословенске и српске кошарке.   Николићи су пореклом из Брчког и били су веома богата породица. Александров отац Ђорђе бавио се трговином, поседовао је велика имања, банку и хотел у Брчком. Син му се сасвим случајно родио у Сарајеву 28. октобра 1924, када је његова трудна супруга Криста боравила код сестре. Основну школу завршио је у родном Брчком, где је са шест година почео да игра тенис, касније је учио и француски језик који је веома добро говорио.   Рано је остао без оца, да би 1936. прешао у Београд и уписао елитну Гимназију „Краљ Александар Карађорђевић” која је имала и интернат,   где се и упознао са кошарком. Била је то заслуга професора Милана Вукотића