Пређи на главни садржај

ВИЦЕШАМПИОНСКА ТУТУЛА ЈУНИОРА КК „БОРАЦ” НА ПРВЕНСТВУ ИЗ 1951. ГОДИНЕ – ПРВИ ВЕЛИКИ УСПЕХ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ

Развој кошарке у социјалистичкој Југославији био је постепен. Прво јуниорско кошаркашко првенство Југославије, заправо турнир, одржано је 1948. године у Сплиту. У то време кошарка у Чачку је већ стекла популарност, нарочито међу младом популацијом. Међутим, за праву популарност било код спорта неопходни су успеси и победе над ривалима. Први значајнији резултати кошаркашких клубова у Чачку били су успеси јуниорских екипа. Тако су већ у лето 1950.  јуниори „Борца”на турниру у Лесковцу постали прваци „уже Србије”. Следила је утакмица са „Динамом” из Панчева, трећепласираном екипом из групе „Београд-Војводина”, која је требало да одлучи који ће трећи тим да представља Србију на државном првенству Југославије за јуниоре. Напредак јуниора „Борца” био је велики, јер су 1949. били тек пети на нивоу Србије, да би се 1950. пласирали на државно првенство, заправо тирнир, у Карловцу.


На државном првенству Југославије за јуниоре у Карловцу екипа „Борца” добила је четири и изгубили једну утакмицу, али је због система такмичења остала тек на петом месту, како су пренели новинари. Карловачки „Железничар” је, на пример, са три добијене и две изгубљене на крају био други. Ипак, сви су сматрали да је „Борац” пуно постигао.  Према забележеним сећањима Чачани су тренера Денића по доласку са турнира на рукама изнели из воза. 


Следеће 1951. године јуниори „Борца” поново сус е квалификовали за завршни турнир за првака НР Србије, који је организован у Чачку.  Осим домаћина „Борца” на овом турниру учествовали су и београдски тимови „Партизан” и „Црвена Звезда”, као и зрењанински „Пролетер”. Јуниори „Борца” победили су све ривале, а највећи је био „Партизан”, када је утакмицу посматрало око 1.000 гледала. Остале мечеве гледало је око 700 људи.  Тако је „Борац” постао првак НР Србије, што је био велики успех кошарке у Чачку.


Јуниори „Борца” играли су одлично и сви су се чудили зашто многи од њих већ нису у сениорској екипи.  Очекивања Чачана од својих кошаркаша су у сваком случају порасла. За „Борац” се претпостављало да ће успети да се пласира у Прву кошаркашку лигу Југославије (што се на крају и догодило), а за „Железничар” да буде на „средини табеле” Српске лиге. Локална штампа је у јесењем делу првенства извештавала са свих утакмица, чиме се одржавало интересовање јавности, посебно за успехе „Борца” чије су утакмице посматрале стотине гледалаца.


Кошарка је одлично напредовала у Чачку, коме је 1951. поверено да организује и јуниорско првенство Југославије у кошарци. Домаћи „Борац” био је најбољи у Србији, коју је представљао и београдски „Партизан”, из Словеније је дошао љубљански АШК, а из Хрватске тим „Дуга Реса”. Чачани се нису припремали за ово такмичење, али су мислили да их једино тим „Партизана” може победити.  На крају је „Борац” заиста и био други иза „Партизана”. Пошто се турнир одржавао у Чачку, јавност је титулу вицешампиона у јуниорској конкуренцији на нивоу Југославије доживела само као „релативан” успех.  Суштински, била је то потврда да је Чачак заиста већ 1951. постао „град кошарке”, и био је то први велики успех кошарке у нашем граду.



Јуниори КК „Борца”, прваци НР Србије и други на првенству Југославије 1951. године. Слева надесно: Ристић, З. Ђурић, Терзић, М. Ђурић, Марковић, Р. Стефановић, С. Стефановић, Протић и Пропадовић


Коментари

Популарни постови са овог блога

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...

КО ЈЕ НАЈЗАСЛУЖНИ ЗА РАЗВОЈ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ? ПЕТ НАЈВЕЋИХ „КРИВАЦА”

  Чачак је данас у правом смислу „град кошарке”, а историја овог спорта у вароши на Западној Морави добро је документована. Ипак, никада до краја није јасно означено ко је најзаслужнији за развој кошарке у Чачку. Савременици збивања имали су различита сећања, отваране су полемике, истицани појединци, али расправа никада није окончана.   Када се цео „проблем” сагледа са дистанце од скоро осам деценија уочава се најмање шест највећих „криваца” што је кошарка постала омиљени спорт у Чачку. Овога пута неће се говорити о појединцима, већ „групним кривцима”, а први међу њима су Соколи.   Соколски поркрет настао је у Чешкој, проширио се у свим деловима Аустро-угарске који су насељавали Словени, а затим и до независне Србије. Стицајем оклности прва Соколана подигнута је у Чачку (1912-1914). После стварања Југославије 1918. Соколе је помагала држава за чије су се стварање увек залагали, а главна начела њихове организације (стварање телесно и духовно одлучних личности) ни...