Пређи на главни садржај

ПОЧЕТАК ОРГАНИЗОВАНОГ ИГРАЊА КОШАРКЕ У ЧАЧКУ 1945. ГОДИНЕ

Љиљана Гавриловић, чланица Соколског друштва, била је прва особа из Чачка која се званично упознала са кошаркашком игром. Наиме, она је 28. априла 1940. упућена у Сарајево да похађа курс играња кошарке.

 

Није познато да ли је своја знања, макар на нивоу теорије, пренела у Чачак, у коме се тада кошарка још није играча. Ипак, у сваком случају, то је за сада први писани податак о некој личности из Чачка која се бавила кошарком. Није познато да ли су студенти из Чачка упознали ову игру током боравака на универзитетима у иностранству и у Југославији, али је иако се то можда и десило, кошарку сигурно нису пренели у свој град.

 

Чачани су кошарку упознали и посредство окупаторских војника током Другог светског рата, деца су једном дворишту за себе поставила и једну импровизовану таблу, али све је то била пролазна и неорганизована игра.

 

Заправо, прва табла са правим обручем постављена је у дворишту Соколског дома априла 1945. године, што је био и организовани почетак играња кошарке у Чачку. Кошаркаши су одмах постали секција у оквиру Фискултурног друштва „Борац”, а то се према званичној верзији десило 4. априла 1945. године.

 

Најстарија сачувана фотографија са кошаркашког игралишта код Соколског дома потиче из 1945. године и на њој се према сећањима савременика налазе: Дуле Јаковљевић, Александар Икодиновић, Срећко Икодиновић, Доцо Азањац, Моцо Гајић, Ацо Јелесијевић, Милета Ђурић, Драган Силађи, Жико Михаиловић, Влајо Зељић.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све

ИЗ ИСТОРИЈЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ : МАРИНКО МАШКО ПУРИЋ (1946-2003)

  Чачак је рано постао истински „град кошарке”, што је ка „игри испод обручева” привукло на стотине дечака и девојчица. Било је то време искреног аматеризма и неизмерне занесености према овом спорту, али и велике конкуренције. Уопште није било лако и једноставно постати првотимац „Борца”, нарочито на бековској позицији. Они који су успели у својој амбицији, захваљујући пре свега таленту раду и упорности, заувек су и обележили чачанску кошарку. Један од таквих играча био је  и Маринко Машко Пурић (3. мај 1946 – 20. јануар 2003). Пурићи потичу из села Радијевића код Нове Вароши. Старином су из ширег подручја југозападне Србије и славе Светог Стефана. Маринко је рођен у Чачку (отац фотограф Б ранислав – Брана Пурић 1920–1974 , мајка Зорк а Лијескић 1922-2007) . Од 1951. Маринко живи у кући у близини цркве , преко пута Мишовића . Место становања је на неки начин и одредило Маринкову каснију спортску каријеру, јер је било потпуно „нормално” да се као комшија Мишовића ...
Постави коментар
Прикажи све