Пређи на главни садржај

ЗАБОРАВЉЕНИ КОШАРКАШИ ЧАЧКА - БРАНКО ЦИЦВАРИЋ (1935 – 1993)

Бранко Цицварић спада међу кошаркаше који су дали велики допринос овом спорту у Чачаку током педесетих и шездесетих година 20. века.


Породица Цицварић пореклом је из Никојевића код Ужица и славе Светог Николу. Јован Цицварић био је учитељ и са Олгом Смиљанић, из познате свештеничке породице са Златибора, добио је два сина. Старији Милоје Миша Цицварић постао је пилот у цивилном ваздухопловству и летео је у ЈАТ-у. Био је у браку са познатом певачицом црногорских народних песама Ксенијом Цицварић, девојачки Брацовић.

 Породица Цицварић: Милоје, Олга, Јован и Бранко, снимљена 12. новембра 1951. године


Млађи син Бранко Цицварић (21. октобар 1935 – 28. јул 1993), рођен је у месту Стратинска, које је данас део града Бања Лука у Босни и Херцеговини, где је његов отац био учитељ. Када је почео рат у Југославији 1941. избегли су у село Миоковце код Чачка, где је Јован постављен за учитеља. Тако је Бранко основну школу похађао у местима где је његов отац радио. Гимназију је завршио у Чачку, а студије књижевности уписао у Београду 1955. године.

 Бранко Цицварић


Кошарку је почео да тренира јуниорима „Борца” које је водио Боле Денић, да би од 1953. постао члан сениорске екипе. Дуго је играо, закључно са сезоном 1965. године (са паузом због одласка у војску 1962), када је „Борац” на квалификацијама у Иванграду постао члан Прве савезне југословенске кошаркашке лиге. Играо је на позицијама крила и центра, без обзира што није имао велику висину. Није постизао много поена, али јесте оне које је требало и био је веома захвалан играч кога су сви тренери ценили. На пуно утакмица био је најбољи играч „Борца”. Одиграо је и једну сезону у „Железничару” (1968) у време када је овај тим водио Предраг Прево Вучићевић, да би након тога дефинитивно завршио кошаркашку каријеру.


 

Бранко Цицварић, трећи слева са бројем 9, као играч КК „Борац”


Супруга Мирoслава Мира потиче из трговачке породице Савковић, која је из Горњег Милановца дошла у Чачак. Њен рођени брат Радомир Рапо Савковић играо је кошарку за „Железничар” и „Борац”. Мирослава је као правница радила у Фабрици резног алата, Вишој техничкој школи и Техничком факултету у Чачку. Добили су две ћерке, Марију и Драгану.


Мирослава и Бранко Цицварић


Бранко Цицварић је због кошарке дуго студирао, али је завршио студије књижевности. Као војник завршио је Школу резервних официра и са тим знањем је у чачанској гимназији 30 година предавао предмет одбрана и друштвена самозаштита. Изненада је преминуо 28. јула 1993. године. Сахрањен је на чачанском гробљу.


Бранко Цицварић као професор Гимназије у Чачку

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све

КО ЈЕ НАЈЗАСЛУЖНИ ЗА РАЗВОЈ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ? ПЕТ НАЈВЕЋИХ „КРИВАЦА”

  Чачак је данас у правом смислу „град кошарке”, а историја овог спорта у вароши на Западној Морави добро је документована. Ипак, никада до краја није јасно означено ко је најзаслужнији за развој кошарке у Чачку. Савременици збивања имали су различита сећања, отваране су полемике, истицани појединци, али расправа никада није окончана.   Када се цео „проблем” сагледа са дистанце од скоро осам деценија уочава се најмање шест највећих „криваца” што је кошарка постала омиљени спорт у Чачку. Овога пута неће се говорити о појединцима, већ „групним кривцима”, а први међу њима су Соколи.   Соколски поркрет настао је у Чешкој, проширио се у свим деловима Аустро-угарске који су насељавали Словени, а затим и до независне Србије. Стицајем оклности прва Соколана подигнута је у Чачку (1912-1914). После стварања Југославије 1918. Соколе је помагала држава за чије су се стварање увек залагали, а главна начела њихове организације (стварање телесно и духовно одлучних личности) ни...
Постави коментар
Прикажи све