Пређи на главни садржај

ЗАБОРАВЉЕНИ КОШАРКАШИ ЧАЧКА - БРАНКО ЦИЦВАРИЋ (1935 – 1993)

Бранко Цицварић спада међу кошаркаше који су дали велики допринос овом спорту у Чачаку током педесетих и шездесетих година 20. века.


Породица Цицварић пореклом је из Никојевића код Ужица и славе Светог Николу. Јован Цицварић био је учитељ и са Олгом Смиљанић, из познате свештеничке породице са Златибора, добио је два сина. Старији Милоје Миша Цицварић постао је пилот у цивилном ваздухопловству и летео је у ЈАТ-у. Био је у браку са познатом певачицом црногорских народних песама Ксенијом Цицварић, девојачки Брацовић.

 Породица Цицварић: Милоје, Олга, Јован и Бранко, снимљена 12. новембра 1951. године


Млађи син Бранко Цицварић (21. октобар 1935 – 28. јул 1993), рођен је у месту Стратинска, које је данас део града Бања Лука у Босни и Херцеговини, где је његов отац био учитељ. Када је почео рат у Југославији 1941. избегли су у село Миоковце код Чачка, где је Јован постављен за учитеља. Тако је Бранко основну школу похађао у местима где је његов отац радио. Гимназију је завршио у Чачку, а студије књижевности уписао у Београду 1955. године.

 Бранко Цицварић


Кошарку је почео да тренира јуниорима „Борца” које је водио Боле Денић, да би од 1953. постао члан сениорске екипе. Дуго је играо, закључно са сезоном 1965. године (са паузом због одласка у војску 1962), када је „Борац” на квалификацијама у Иванграду постао члан Прве савезне југословенске кошаркашке лиге. Играо је на позицијама крила и центра, без обзира што није имао велику висину. Није постизао много поена, али јесте оне које је требало и био је веома захвалан играч кога су сви тренери ценили. На пуно утакмица био је најбољи играч „Борца”. Одиграо је и једну сезону у „Железничару” (1968) у време када је овај тим водио Предраг Прево Вучићевић, да би након тога дефинитивно завршио кошаркашку каријеру.


 

Бранко Цицварић, трећи слева са бројем 9, као играч КК „Борац”


Супруга Мирoслава Мира потиче из трговачке породице Савковић, која је из Горњег Милановца дошла у Чачак. Њен рођени брат Радомир Рапо Савковић играо је кошарку за „Железничар” и „Борац”. Мирослава је као правница радила у Фабрици резног алата, Вишој техничкој школи и Техничком факултету у Чачку. Добили су две ћерке, Марију и Драгану.


Мирослава и Бранко Цицварић


Бранко Цицварић је због кошарке дуго студирао, али је завршио студије књижевности. Као војник завршио је Школу резервних официра и са тим знањем је у чачанској гимназији 30 година предавао предмет одбрана и друштвена самозаштита. Изненада је преминуо 28. јула 1993. године. Сахрањен је на чачанском гробљу.


Бранко Цицварић као професор Гимназије у Чачку

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПИОНИРИ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ : ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ (1928-1993)

Прве године развоја кошарке у Чачку после Другог светског рата биле су одлучујуће за популарност овог спорта у граду на Западној Морави. Ентузијазам младих људи   и љубав према новој игри можда се најбоље може видети на примеру Ђорђа Николића (2. јун 1928 – 30. децембар 1993), играча и у исто време првог тренера „Борца”.   Николићи потичу из села Паковраћа и славе Светог Николу. Милосав Николић, земљорадник, виноградар и трговац вином и ракијом, добио је троје деце са Станицом Петровић из Доње Горевнице. Најстарији син Милан рођен је у Горевници, ћерка Милена у  Паковраћу , а најмлађи син Ђорђе у Чачку где су купили кућу.   Ђорђе је основну школу и Гимназију завршио у Чачку, потом и Технолошки факултет у Београду, као и његов брат Милан и сестра Милена. Брат Милан играо је фудбал у чачанском „Борцу”.   Кошарку је почео да игра већ 1945. године, да би до 1950. био истовремено играч и тренер „Борца”. Потом је прешао у новоосновани „Железничар” у коме је играо до к...
Постави коментар
Прикажи све

ЗАБОРАВЉЕНИ КОШАРКАШИ ЧАЧКА – РАНКО ЛАЋО ТРИПКОВИЋ (1939-2018)

Старије генерације чачанских кошаркаша нису били само спортисти, већ личности које су на много животних поља оставиле траг у родном граду. Један од таквих људи свакако је и Ранко Лаћо Трипковић (6. јун 1939 – 26. јун 2018).   Ранков отац Стеван рођен је 1904. у селу Злодолу које се налази између Бајине Баште и Ужица. У Чачак се доселио са свега 13 година и почео да ради у угоститељским објектима. Касније је био конобар. Оженио је Чачанку Наталију Милошевић, чији је отац био столар, са којом је 1939. добио сина Ранка. Живели су у Палилули, а после две године Наталија се разболела и преминула. Потом је Стеван узео за жену Ленку Пропадовић, са којом није имао деце. Тако је Ранка одгајила његова маћеха, коју је доживљавао и поштовао као праву мајку.   Ранко Лаћо Трипковић је основну школу и Гимназију завршио у родном граду. Иако није ишао Музичку школу одлично је свирао кларинет и познавао ноте. Започете студије никада није до краја окончао, јер је спорт било много важнији...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све