Пређи на главни садржај

ПИОНИРИ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ - ВЛАДИМИР ВОВА БОНДАРЕНКО (1930 – 1982)

Вова Бондаренко припада групи првих кошаркаша из Чачак. Играо је на позицијама бека и крила, у време када је кошарка била потпуно нови спорт у вароши на Западној Морави.

Владимир Вова Бондаренко (17. август 1930 – 22. мај 1982)

Породица Бондаренко пореклом је из Јекатеринослава, данашњи Дњепропетровск у Украјини. Владимирови преци били су имућни људи руског порекла, који су током Октобарске револуције свога сина јединца Јоакима Бондаренка (1898-1957) послали у емиграцију. Најпре је боравио у Турској, а затим је прешао у Југославију. Радио је као административни радник на железници. Са првом супругом Милком из Берана у данашњој Црној Гори добио је 17. августа 1930. сина Владимира Вова Бондаренка. Супруга му је затим брзо преминула, а Јоаким се поново оженио. И друга супруга била је из Берана и звала се Милка, девојачки Гезовић, са којом добио ћерку Наталију 1938. године.


Милка, Владимир, Наталија и Јоаким Бондаренко


Владимир се родио у Косовској Митровици где је тада службовао његов отац. Породица се затим преселила у Београд и на крају 1937. године у Чачак . Живели су у данашњој улици Краља Петра I. Владимир је основну школу и Гимназију завршио у Чачку. Близина Соколане код које се после 1945. организовано почела играти кошарка, условили су и да се Вова Бондаренко определи за овај спорт. Поред кошарке играо је шах, стони тенис, одлазио на радне акције.


Брзо је постао првотимац „Борца” и играо на свим важнијим утакмицама и турнирима. Тако је 1948. учествовао на сениорском првенству Србије, које се у форми турнира организовало у Београду. Поред „Борца” из Чачка, играли су „Црвена звезда” и „Металац” из Београда, „Пролетер” из Зрењанина, „Јединство” из Новог Сада. Био је члан тима „Борца” који је 1951. изборио улазак у Прву савезну југословенску кошаркашку лигу. Следеће 1952. био је прволигашки играч, а већ 1953. завршио је активну каријеру и посветио се студијама ветерине у Београду, које је већ раније започео.


Тим КК „Борца” који је 1951. изборио улазак у Прву југословенску кошаркашку лигу. Владимир Вова Бондаренко стоји четврти здесне стране


После завршетка студија најпре је радио у селу Прањанима, да би се 1963. запослио у Чачку – Ветеринарској станици и једно краће време и „Хидропродукту”. Заправо, цео свој живот провео је у Чачку.


Оженио је Ангелину Дану Јокановић из Чачка, чији је отац био сарач. Са Ангелином је добио ћерке Јелену, која је завршила фармацију и ради као токсиколог и Татјану која је микробиолог.


Вова Бондаренко је после завршетка играчке каријере редовно одлазио да гледа утакмице „Борца”, на које је водио и породицу, што је за све Чачане био велики друштвени догађај и место где се градио и потврђивао локални идентитет. Изненада је преминуо 25. маја 1982. године. Сахрањен је на гробљу у Чачку.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПИОНИРИ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ : ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ (1928-1993)

Прве године развоја кошарке у Чачку после Другог светског рата биле су одлучујуће за популарност овог спорта у граду на Западној Морави. Ентузијазам младих људи   и љубав према новој игри можда се најбоље може видети на примеру Ђорђа Николића (2. јун 1928 – 30. децембар 1993), играча и у исто време првог тренера „Борца”.   Николићи потичу из села Паковраћа и славе Светог Николу. Милосав Николић, земљорадник, виноградар и трговац вином и ракијом, добио је троје деце са Станицом Петровић из Доње Горевнице. Најстарији син Милан рођен је у Горевници, ћерка Милена у  Паковраћу , а најмлађи син Ђорђе у Чачку где су купили кућу.   Ђорђе је основну школу и Гимназију завршио у Чачку, потом и Технолошки факултет у Београду, као и његов брат Милан и сестра Милена. Брат Милан играо је фудбал у чачанском „Борцу”.   Кошарку је почео да игра већ 1945. године, да би до 1950. био истовремено играч и тренер „Борца”. Потом је прешао у новоосновани „Железничар” у коме је играо до к...
Постави коментар
Прикажи све

ЗАБОРАВЉЕНИ КОШАРКАШИ ЧАЧКА – РАНКО ЛАЋО ТРИПКОВИЋ (1939-2018)

Старије генерације чачанских кошаркаша нису били само спортисти, већ личности које су на много животних поља оставиле траг у родном граду. Један од таквих људи свакако је и Ранко Лаћо Трипковић (6. јун 1939 – 26. јун 2018).   Ранков отац Стеван рођен је 1904. у селу Злодолу које се налази између Бајине Баште и Ужица. У Чачак се доселио са свега 13 година и почео да ради у угоститељским објектима. Касније је био конобар. Оженио је Чачанку Наталију Милошевић, чији је отац био столар, са којом је 1939. добио сина Ранка. Живели су у Палилули, а после две године Наталија се разболела и преминула. Потом је Стеван узео за жену Ленку Пропадовић, са којом није имао деце. Тако је Ранка одгајила његова маћеха, коју је доживљавао и поштовао као праву мајку.   Ранко Лаћо Трипковић је основну школу и Гимназију завршио у родном граду. Иако није ишао Музичку школу одлично је свирао кларинет и познавао ноте. Започете студије никада није до краја окончао, јер је спорт било много важнији...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све