Пређи на главни садржај

ПИОНИРИ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ - ВЛАДИМИР ВОВА БОНДАРЕНКО (1930 – 1982)

Вова Бондаренко припада групи првих кошаркаша из Чачак. Играо је на позицијама бека и крила, у време када је кошарка била потпуно нови спорт у вароши на Западној Морави.

Владимир Вова Бондаренко (17. август 1930 – 22. мај 1982)

Породица Бондаренко пореклом је из Јекатеринослава, данашњи Дњепропетровск у Украјини. Владимирови преци били су имућни људи руског порекла, који су током Октобарске револуције свога сина јединца Јоакима Бондаренка (1898-1957) послали у емиграцију. Најпре је боравио у Турској, а затим је прешао у Југославију. Радио је као административни радник на железници. Са првом супругом Милком из Берана у данашњој Црној Гори добио је 17. августа 1930. сина Владимира Вова Бондаренка. Супруга му је затим брзо преминула, а Јоаким се поново оженио. И друга супруга била је из Берана и звала се Милка, девојачки Гезовић, са којом добио ћерку Наталију 1938. године.


Милка, Владимир, Наталија и Јоаким Бондаренко


Владимир се родио у Косовској Митровици где је тада службовао његов отац. Породица се затим преселила у Београд и на крају 1937. године у Чачак . Живели су у данашњој улици Краља Петра I. Владимир је основну школу и Гимназију завршио у Чачку. Близина Соколане код које се после 1945. организовано почела играти кошарка, условили су и да се Вова Бондаренко определи за овај спорт. Поред кошарке играо је шах, стони тенис, одлазио на радне акције.


Брзо је постао првотимац „Борца” и играо на свим важнијим утакмицама и турнирима. Тако је 1948. учествовао на сениорском првенству Србије, које се у форми турнира организовало у Београду. Поред „Борца” из Чачка, играли су „Црвена звезда” и „Металац” из Београда, „Пролетер” из Зрењанина, „Јединство” из Новог Сада. Био је члан тима „Борца” који је 1951. изборио улазак у Прву савезну југословенску кошаркашку лигу. Следеће 1952. био је прволигашки играч, а већ 1953. завршио је активну каријеру и посветио се студијама ветерине у Београду, које је већ раније започео.


Тим КК „Борца” који је 1951. изборио улазак у Прву југословенску кошаркашку лигу. Владимир Вова Бондаренко стоји четврти здесне стране


После завршетка студија најпре је радио у селу Прањанима, да би се 1963. запослио у Чачку – Ветеринарској станици и једно краће време и „Хидропродукту”. Заправо, цео свој живот провео је у Чачку.


Оженио је Ангелину Дану Јокановић из Чачка, чији је отац био сарач. Са Ангелином је добио ћерке Јелену, која је завршила фармацију и ради као токсиколог и Татјану која је микробиолог.


Вова Бондаренко је после завршетка играчке каријере редовно одлазио да гледа утакмице „Борца”, на које је водио и породицу, што је за све Чачане био велики друштвени догађај и место где се градио и потврђивао локални идентитет. Изненада је преминуо 25. маја 1982. године. Сахрањен је на гробљу у Чачку.


Коментари

Популарни постови са овог блога

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...

ИЗ ИСТОРИЈЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ : МАРИНКО МАШКО ПУРИЋ (1946-2003)

  Чачак је рано постао истински „град кошарке”, што је ка „игри испод обручева” привукло на стотине дечака и девојчица. Било је то време искреног аматеризма и неизмерне занесености према овом спорту, али и велике конкуренције. Уопште није било лако и једноставно постати првотимац „Борца”, нарочито на бековској позицији. Они који су успели у својој амбицији, захваљујући пре свега таленту раду и упорности, заувек су и обележили чачанску кошарку. Један од таквих играча био је  и Маринко Машко Пурић (3. мај 1946 – 20. јануар 2003). Пурићи потичу из села Радијевића код Нове Вароши. Старином су из ширег подручја југозападне Србије и славе Светог Стефана. Маринко је рођен у Чачку (отац фотограф Б ранислав – Брана Пурић 1920–1974 , мајка Зорк а Лијескић 1922-2007) . Од 1951. Маринко живи у кући у близини цркве , преко пута Мишовића . Место становања је на неки начин и одредило Маринкову каснију спортску каријеру, јер је било потпуно „нормално” да се као комшија Мишовића ...