СПОРТ ЗА „ЖЕНСКИЊЕ И НЕЖНУ ДЕЦУ” : ПРВИ ПОМЕН КОШАРКЕ У ДНЕВНОЈ ШТАМПИ СРБИЈЕ 18. АПРИЛА 1923. ГОДИНЕ

За разлику од многих других спортова за кошарку се тачно зна место и време настанка, као и особа која је одлучујуће допринела њеном развоју. Међутим, када је у питању Србије, никада није тачно утврђено када је кошарка тачно почела да се игра.

Сасвим је сигурно да су се српски исељеници у Америци брзо упознали са кошарком, али није познато да ли је неко од њих по повратку у завичај пренео нова искуства, као ни да ли су српски студенти на европским универзитетима играли кошарку, која је ипак све до завршетка Првог светског рата била слабо позната.

Сећања савременика о првим кошаркашким утакмицама (или само постављању кошева) на простору данашње Србије после завршетка Првог светског рата прилично су шаренолика, а дневна штампа новој игри није посвећивала посебну пажњу. Колико је за сада познато прва новинска вест о кошарци у Србији забележена је 18. априла 1923. године. Београдска „Политика” је објавила вест како је „Спортски Клуб Југославија” основао „одељак” за веома популарну игру „баскет-бал”. Новинари су били уверени како ће „ова лепа игра стећи много присталица међу љубитељима лаких и грациозних спортова, за које нису потребне нарочите атлетске способности”. Нови спорт није приказиван као агресивна физичка забава: „Ова игра, у којој нема суровости, веома је згодна за нежну децу и женскиње.”

Први новински чланак у београдској штампи о кошарци („Политика”, 18. април 1923)

Ова предност била је и мана, јер је одбијала дечаке који су били заинтересовани за грубља спортска надметања у којима су могли да потврде своју мушкост. Зато је фудбал у својој архаичној једноставности одушевљавао „народ”, омогућавао масовност и пажњу медија, што је затим условило заинтересованост политике и комерцијалног сектора. Кошарка је на простору Србије дуго била изван поља масовне културе између осталог и због „млакости”.

Прва кошаркашка утакмица у Новом Саду 17. маја 1924.

 

Савременицима у Југославији кошарка није била посебно занимљива, изгледала је необично и углавном је убрајана у „женске” спортске дисциплине. У сваком случају многима је била мање интересантна од хазене, мада су хвалили правило да се одмах „свира фаул” када се у игри додирне супарничка играчица. То је била и највећа мана, јер у игри није било довољно жара и борбе.

 

 

 Изглед конструкције коша и терена према првим штампаним кошаркашким правилима из 1924. године

Реклама за кошаркашку опрему из епохе Краљевине Југославије

 

Насловна страна кошаркашких правила штампаних у Загребу 1933. године

После Другог свестког рата кошарка је постала много познатија, највише захваљујући примени модела масовне физичке културе по совјетском обрасцу, што је био начин да нова југословенска револуционарна социјалистичка власт физичку културу (спорт) употреби за ширење сопствене идеологије и привлачење омладине комунистичкој партији.

Ипак, од свих тимских спортова фудбал је и даље имао највећу популарност, док је кошарка због строгог санкционисања грубости и даље била спорт који је највише привлачио интелектуалну омладину.

Младића навикнути да у другим спортским дисциплинама имају честе физичке контакте, напрезања и надметања нису волели кошарку. У Чачку су, на пример, такви „омладинци” ниподаштавани. Називани су „женцима”, што их је сводило на „девојчице”, чиме су њихови критичари истовремено наглашавали своју мушкост и првенство у локалном друштву. Међутим, даљи развој кошарке увео је у овај спорт и атлетске карактеристике, тако да је интелектуалце постепено замењивала радничка омладина, која је наступала много снажније, па и грубље, са изазивачком и често агресивном самоувереношћу, што је потпуно променило овај спорт и његово место у друштву.