Међу пионире чачанске кошарке свакако спада и Миодраг Пантелић, који је цео свој живот остао везан за родни Чачак. Породица Пантелић пореклом је из села Дучаловића у Драгачеву. Породична слава је Свети Никола. Вујица Пантелић био је обућар у Љубићу и са женом Јелисаветом добио је 16. маја 1927. сина Миодрага. Право Јелисаветино име било је Елза Делинч. Њен отац био је Чех пореклом из Брна, који је после доласка у Југославију променио презиме у Делинчић. Погинуо је као грађевински радник у Македонији.
Миодраг „Јежо” Пантелић (16. мај 1927 – 1. јануар 2022)
Миодрагу је мајка умрла док је био мало дете, тако да га је однеговала тетка Јованка Делинч. Основну школу и гимназију завршио је у Чачку. Породица је живела на неколико места у граду, а Миодраг је одрастао у кући народног хероја Ратка Митровића. Његова сестра Олга Миодрага је сматрала за свога сина.
Кошаркаши „Борца” стадиону „Црвене звезде” у Београду (Мали Калемегдан) 1947. године: Срећко Икодиновић, Дуле Јаковљевић, Цоле Стишовић, Трипко Аџић, Драгић Јовановић, Мишо Чукић, Јежо Пантелић и Ацо Икодиновић
Кошарку је почео да игра одмах после ослобођења 1945, када постаје члан „Борца”. Био је члан екипе која је одиграла прву званичну утакмицу у Крагујевцу. Упоредо са играњем за сениоре „Борца” Миодраг Пантелић постао је тренер женске екипе, коју су чиниле његове школске другарице, које су на утакмицама редовно навијале за мушки тим. Учествовао је у свим акцијама постављања првих кошева 1945. године. Учесник је свих утакмица и турнира које играо „Борац” у то време. Миодраг Пантелић био је и у групи кошаркаша Чачка која је 1949. основала КК „Железничар”, за који је играо и почетком педесетих година.
Упоредо са спортом редовно је студирао. Дипломирао је 1953. хемију на Природно-математичком факултету у Београду, докторирао 1965. на Пољопривредном факултету у Земуну. Боравио је на стручним усавршавањима из области биохемије у Савезној Републици Немачкој 1964. и у некадашњој Чехословачкој и Мађарској 1969. године. Завршио је Специјалистичке студије из санитарне хемије 1975. године. Објавио је низ научних радова и књига.
Предавао је хемију у чачанској Гимназији (1953-1958), потом радио у фабрици „ЦЕР“ и Техничко-ремонтном заводу, потом у Институту за воћарство (1961-1971) и тадашњем Медицинском центру, да би потом предавао на Техничком факултету у Чачку (1976-1992), где је стекао звање редовног професора. Био је и шеф катедре и продекан за наставу на свом факултету. Предавао је предмет хемија са хемијском технологијом. Бавио се и изучавањем радиоактивног материјала и токсикологијом на Фармацеутском факултету, Институту ВМА. Посебно је проучавао стање и проблеме у снабдевању становништва и привреде Чачка водом. Учествовао је у избору локације, пројектовању, изградњи, опремању и контроли квалитета воде система „Рзав”.
Миодраг је оженио Јелицу Дробњаковић, чији је отац био официр Краљевине Југославије. Добили су ћерку Драгану, која је завршила фармацију
Миодраг „Јежо” Пантелић
Био је добитник бројних признања: Златне значке СФРЈ (1985), Октобарске награде Чачка (1994), Децембарске награде Чачка (2015). Преминуо је 1. јануара 2022. године. Сахрањен је на гробљу у Чачку.
Коментари
Постави коментар