Пређи на главни садржај

ПИОНИРИ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ - МИОДРАГ „ЈЕЖО” ПАНТЕЛИЋ (1927 – 2022)

Међу пионире чачанске кошарке свакако спада и Миодраг Пантелић, који је цео свој живот остао везан за родни Чачак. Породица Пантелић пореклом је из села Дучаловића у Драгачеву. Породична слава је Свети Никола. Вујица Пантелић био је обућар у Љубићу и са женом Јелисаветом добио је 16. маја 1927. сина Миодрага. Право Јелисаветино име било је Елза Делинч. Њен отац био је Чех пореклом из Брна, који је после доласка у Југославију променио презиме у Делинчић. Погинуо је као грађевински радник у Македонији.

 Миодраг „Јежо” Пантелић (16. мај 1927 – 1. јануар 2022)


Миодрагу је мајка умрла док је био мало дете, тако да га је однеговала тетка Јованка Делинч. Основну школу и гимназију завршио је у Чачку. Породица је живела на неколико места у граду, а Миодраг је одрастао у кући народног хероја Ратка Митровића. Његова сестра Олга Миодрага је сматрала за свога сина.


Кошаркаши „Борца” стадиону „Црвене звезде” у Београду (Мали Калемегдан) 1947. године: Срећко Икодиновић, Дуле Јаковљевић, Цоле Стишовић, Трипко Аџић, Драгић Јовановић, Мишо Чукић, Јежо Пантелић и Ацо Икодиновић 


Кошарку је почео да игра одмах после ослобођења 1945, када постаје члан „Борца”. Био је члан екипе која је одиграла прву званичну утакмицу у Крагујевцу. Упоредо са играњем за сениоре „Борца” Миодраг Пантелић постао је тренер женске екипе, коју су чиниле његове школске другарице, које су на утакмицама редовно навијале за мушки тим. Учествовао је у свим акцијама постављања првих кошева 1945. године. Учесник је свих утакмица и турнира које играо „Борац” у то време. Миодраг Пантелић био је и у групи кошаркаша Чачка која је 1949. основала КК „Железничар”, за који је играо и почетком педесетих година.


 Упоредо са спортом редовно је студирао. Дипломирао је 1953. хемију на Природно-математичком факултету у Београду, докторирао 1965. на Пољопривредном факултету у Земуну. Боравио је на стручним усавршавањима из области биохемије у Савезној Републици Немачкој 1964. и  у некадашњој Чехословачкој и Мађарској 1969. године. Завршио је Специјалистичке студије из санитарне хемије 1975. године. Објавио је низ научних радова и књига.


 Предавао је  хемију у чачанској Гимназији (1953-1958), потом радио у фабрици „ЦЕР“ и Техничко-ремонтном заводу, потом у Институту за воћарство (1961-1971) и тадашњем Медицинском центру, да би потом предавао на Техничком факултету у Чачку (1976-1992), где је стекао звање редовног професора. Био је и шеф катедре и продекан за наставу на свом факултету. Предавао је предмет хемија са хемијском технологијом. Бавио се и изучавањем радиоактивног материјала и токсикологијом на Фармацеутском факултету, Институту ВМА. Посебно је проучавао стање и проблеме у снабдевању становништва и привреде Чачка водом. Учествовао је у избору локације, пројектовању, изградњи, опремању и контроли квалитета воде система „Рзав”.


Миодраг је оженио Јелицу Дробњаковић, чији је отац био официр Краљевине Југославије. Добили су ћерку Драгану, која је завршила фармацију

Миодраг „Јежо” Пантелић 


Био је добитник бројних признања: Златне значке СФРЈ (1985),  Октобарске награде Чачка (1994), Децембарске награде Чачка (2015). Преминуо је 1. јануара 2022. године. Сахрањен је на гробљу у Чачку.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ПРВО ГОСТОВАЊЕ „БОРЦА” У ИНОСТРАНСТВУ 1955. ГОДИНЕ

  Данас живимо у свету који подразумева редовне утакмице кошаркашких клубова у међународним такмичењима, гостовања на европским турнирима, припремне мечеве у иностранству. Један од „задатака” спорта управо је и појачавање контакта између младих људи из различитих култура и држава.   Међутим, није све увек било тако. Југославија је после Другог светског рата имала убрзан развој физичке културе и спорта на совјетским начелима масовности и аматеризма, као саставном делу идеолошко-политичког утицаја на младе генерације с циљем каналисања енергије омладине према својим циљевима, али у једном затвореном друштву.   Све до 1948. Титова Југославија била је „шампион стаљинизма” у Источној Европи, да би после раскида са Стаљином тражила сопствени пут у социјализам, што је од 1950. условило и постепено отварање према западним либерално-капиталистичким земљама. Социјалистичка Југославија никада није била демократска земља, али је имала либералнији режим у односу на друге ком...
Постави коментар
Прикажи све

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...
Постави коментар
Прикажи све

ИЗ ИСТОРИЈЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ : МАРИНКО МАШКО ПУРИЋ (1946-2003)

  Чачак је рано постао истински „град кошарке”, што је ка „игри испод обручева” привукло на стотине дечака и девојчица. Било је то време искреног аматеризма и неизмерне занесености према овом спорту, али и велике конкуренције. Уопште није било лако и једноставно постати првотимац „Борца”, нарочито на бековској позицији. Они који су успели у својој амбицији, захваљујући пре свега таленту раду и упорности, заувек су и обележили чачанску кошарку. Један од таквих играча био је  и Маринко Машко Пурић (3. мај 1946 – 20. јануар 2003). Пурићи потичу из села Радијевића код Нове Вароши. Старином су из ширег подручја југозападне Србије и славе Светог Стефана. Маринко је рођен у Чачку (отац фотограф Б ранислав – Брана Пурић 1920–1974 , мајка Зорк а Лијескић 1922-2007) . Од 1951. Маринко живи у кући у близини цркве , преко пута Мишовића . Место становања је на неки начин и одредило Маринкову каснију спортску каријеру, јер је било потпуно „нормално” да се као комшија Мишовића ...
Постави коментар
Прикажи све