Пређи на главни садржај

ПИОНИРИ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ - МИОДРАГ „ЈЕЖО” ПАНТЕЛИЋ (1927 – 2022)

Међу пионире чачанске кошарке свакако спада и Миодраг Пантелић, који је цео свој живот остао везан за родни Чачак. Породица Пантелић пореклом је из села Дучаловића у Драгачеву. Породична слава је Свети Никола. Вујица Пантелић био је обућар у Љубићу и са женом Јелисаветом добио је 16. маја 1927. сина Миодрага. Право Јелисаветино име било је Елза Делинч. Њен отац био је Чех пореклом из Брна, који је после доласка у Југославију променио презиме у Делинчић. Погинуо је као грађевински радник у Македонији.

 Миодраг „Јежо” Пантелић (16. мај 1927 – 1. јануар 2022)


Миодрагу је мајка умрла док је био мало дете, тако да га је однеговала тетка Јованка Делинч. Основну школу и гимназију завршио је у Чачку. Породица је живела на неколико места у граду, а Миодраг је одрастао у кући народног хероја Ратка Митровића. Његова сестра Олга Миодрага је сматрала за свога сина.


Кошаркаши „Борца” стадиону „Црвене звезде” у Београду (Мали Калемегдан) 1947. године: Срећко Икодиновић, Дуле Јаковљевић, Цоле Стишовић, Трипко Аџић, Драгић Јовановић, Мишо Чукић, Јежо Пантелић и Ацо Икодиновић 


Кошарку је почео да игра одмах после ослобођења 1945, када постаје члан „Борца”. Био је члан екипе која је одиграла прву званичну утакмицу у Крагујевцу. Упоредо са играњем за сениоре „Борца” Миодраг Пантелић постао је тренер женске екипе, коју су чиниле његове школске другарице, које су на утакмицама редовно навијале за мушки тим. Учествовао је у свим акцијама постављања првих кошева 1945. године. Учесник је свих утакмица и турнира које играо „Борац” у то време. Миодраг Пантелић био је и у групи кошаркаша Чачка која је 1949. основала КК „Железничар”, за који је играо и почетком педесетих година.


 Упоредо са спортом редовно је студирао. Дипломирао је 1953. хемију на Природно-математичком факултету у Београду, докторирао 1965. на Пољопривредном факултету у Земуну. Боравио је на стручним усавршавањима из области биохемије у Савезној Републици Немачкој 1964. и  у некадашњој Чехословачкој и Мађарској 1969. године. Завршио је Специјалистичке студије из санитарне хемије 1975. године. Објавио је низ научних радова и књига.


 Предавао је  хемију у чачанској Гимназији (1953-1958), потом радио у фабрици „ЦЕР“ и Техничко-ремонтном заводу, потом у Институту за воћарство (1961-1971) и тадашњем Медицинском центру, да би потом предавао на Техничком факултету у Чачку (1976-1992), где је стекао звање редовног професора. Био је и шеф катедре и продекан за наставу на свом факултету. Предавао је предмет хемија са хемијском технологијом. Бавио се и изучавањем радиоактивног материјала и токсикологијом на Фармацеутском факултету, Институту ВМА. Посебно је проучавао стање и проблеме у снабдевању становништва и привреде Чачка водом. Учествовао је у избору локације, пројектовању, изградњи, опремању и контроли квалитета воде система „Рзав”.


Миодраг је оженио Јелицу Дробњаковић, чији је отац био официр Краљевине Југославије. Добили су ћерку Драгану, која је завршила фармацију

Миодраг „Јежо” Пантелић 


Био је добитник бројних признања: Златне значке СФРЈ (1985),  Октобарске награде Чачка (1994), Децембарске награде Чачка (2015). Преминуо је 1. јануара 2022. године. Сахрањен је на гробљу у Чачку.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПИОНИРИ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ : ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ (1928-1993)

Прве године развоја кошарке у Чачку после Другог светског рата биле су одлучујуће за популарност овог спорта у граду на Западној Морави. Ентузијазам младих људи   и љубав према новој игри можда се најбоље може видети на примеру Ђорђа Николића (2. јун 1928 – 30. децембар 1993), играча и у исто време првог тренера „Борца”.   Николићи потичу из села Паковраћа и славе Светог Николу. Милосав Николић, земљорадник, виноградар и трговац вином и ракијом, добио је троје деце са Станицом Петровић из Доње Горевнице. Најстарији син Милан рођен је у Горевници, ћерка Милена у  Паковраћу , а најмлађи син Ђорђе у Чачку где су купили кућу.   Ђорђе је основну школу и Гимназију завршио у Чачку, потом и Технолошки факултет у Београду, као и његов брат Милан и сестра Милена. Брат Милан играо је фудбал у чачанском „Борцу”.   Кошарку је почео да игра већ 1945. године, да би до 1950. био истовремено играч и тренер „Борца”. Потом је прешао у новоосновани „Железничар” у коме је играо до к...

ЗАБОРАВЉЕНИ КОШАРКАШИ ЧАЧКА – РАНКО ЛАЋО ТРИПКОВИЋ (1939-2018)

Старије генерације чачанских кошаркаша нису били само спортисти, већ личности које су на много животних поља оставиле траг у родном граду. Један од таквих људи свакако је и Ранко Лаћо Трипковић (6. јун 1939 – 26. јун 2018).   Ранков отац Стеван рођен је 1904. у селу Злодолу које се налази између Бајине Баште и Ужица. У Чачак се доселио са свега 13 година и почео да ради у угоститељским објектима. Касније је био конобар. Оженио је Чачанку Наталију Милошевић, чији је отац био столар, са којом је 1939. добио сина Ранка. Живели су у Палилули, а после две године Наталија се разболела и преминула. Потом је Стеван узео за жену Ленку Пропадовић, са којом није имао деце. Тако је Ранка одгајила његова маћеха, коју је доживљавао и поштовао као праву мајку.   Ранко Лаћо Трипковић је основну школу и Гимназију завршио у родном граду. Иако није ишао Музичку школу одлично је свирао кларинет и познавао ноте. Започете студије никада није до краја окончао, јер је спорт било много важнији...

ЛЕГЕНДЕ ЧАЧАНСКЕ КОШАРКЕ – ЈОСИП ЈОЛЕ ФАРЧИЋ

Чувена изјава Крешимира Ћосића да се најбоља репрезентација Југославији прави од центара из Далмације и бекова из Чачка, потпуно се уклапа у каријеру Јосипа Фарчића.   Породица Фарчић пореклом је са Корчуле. Пре Другог светског рата упутили су се на рад у Македонију, одакле су их протерали Бугари 1941. године, па су отишли у Славонију.   Тако је Јосип Фарчић, пореклом из Далмације, рођен 1. јануара 1945. у Сарвашу, насељу у Осијечко-барањској жупанији данашње Републике Хрватске. Породица је после њега добила још два сина и три ћерке, али они се нису бавили спортом.   Јосип Фарић је као најстарије дете у породици постао подофицир ЈНА, са чиним водника. Стицајем околности распоређен је крајем 1962. у чачански гарнизон, што је одлучујуће утицало на његову спортску каријеру. У Чачку је добио надинак „Јоле”, да би га касније Београђани прекрстили у „Фаре”.   Наиме, управо у то време КК „Борац” активно је трагао за квалитетним центром како би конкурисали за у...