ПИОНИРИ КОШАРКЕ У ЧАЧКУ – ДУШАН ДУЛЕ ЈАКОВЉЕВИЋ (1930 – 1995)

 

Душан Јаковљевић (19. септембар 1930 – 30. август 1995) припада групи пионира чачанске кошарке, која је већ 1945. играла у „Борцу” и увела овај тим у Прву југословенску кошаркашку лигу 1952. године.

Јаковљевићи су пореком из Љубића, и славе Светог Николу. Учитељ Драгутин Јаковљевић оженио је Марицу Ђукнић из Белановице, која је такође била учитељица. Најпре су живели на Руднику, где су и радили. По пресељењу у Чачак живели су на почетку данашње Церске улице. Имали су четворо деце. Ћерке Љубину и Јованку, као и синове Стевана и Душана који је рођен у варошици Рудник на истоименој планини. Старији син Стеван Јаковљевић припадао је скојевском покрету, и умро је од туберкулозе 1939. године. Његова сахрана била је један од првих јавних масовних иступа комуниста и левичара у Чачку пред Други светки рат.

 

Драгутин Јаковљевић преминуо је већ 1942, тако да је Душан живео са мајком и две сестре. Основну школу и Гимназију завршио је у Чачку, где је код Соколане почео да игра и кошарку. За многе дечаке из његовог комшилука нова колективна игра била је спорт са којим су се снажно идентификовали. Поред тога био је учесник Свесавезног слета у Београду 1947, и великог Свесоколског слета у Прагу 1948. године. Кошарка је ипак била много важнија, јер је са „Борцем” прошао све квалификације и такмичења да би играо Прву југословенску лигу најпре 1952, а затим и 1954. када је већ живео у Панчеву, али је и даље био везан за Чачак. У Панчеву је једно време играо и за домаћи „Динамо”. Био је и први тренер КК „Јасеница” из Смедеревске Паланке. Управо у то време формирао је и породицу, тако да је напустио активно играње кошарке.

 

Поред спортске, Душан Јаковљевић је имао богату професионалну каријеру. Ветеринарски факултет у Београду уписао је 1949, у време када је још активно играо кошарку, и дипломирао 1956. године. На истом факултету је докторирао 1975. године.

 

По окончању факултета најпре је радио у Ветеринарској станици у Ивањици (1956-1957), одакле је отишао у војску где је добио чин резервног ветеринарског официра. После ЈНА Јаковљевић долази у Чачак где је радио у Ветеринарској инспекцији Општине и Ветеринарској станици (1958-1963). Затим је био на функцији Општинског одбора ССРН (1963-1967), потом поново у Ветеринарској станици (1968), да би следеће две године био секретар Општинског комитета Савеза комуниста у Чачку (1968-1969). Потом одлази у Београд, где је радио у „ПКБ” (1970-1975) на разним функцијама. Затим постаје помоћник директора Института за научна истраживања „ПКБ – Агроекономик” (1975-1979), као и директор овог института (1979-1983)

 

Имао је и каријеру универзитетског предавача. За научног сарадника на Агрономском факултету у Чачку изабран је 1978, за ванредног професора 1983. године. Објавио је више десетина научних текстова у многим часописима и зборницима радова. Био је члан многих домаћих и страних професионалних и научних удружења. Користио је француски и руски језик.

 

Био је и помоћник председника Савезног комитета СФРЈ за пољопривреду (1983-1988), затим помоћник Савезног секретара за пољопривреду (1989-1992). Добио је и Орден заслуга за народ са сребрном звездом (1982), као и бројне плакете и дипломе.

 

Оженио је Ренату Виг из Панчева, са којом је добио синове Стевана (1954) који је завршио права и Синишу (1957) који је економиста. Млађи син је играо кошарку за млађе категорије панчевачког „Динама” док је био у основној школи, потом и млађе екипе београдског „Партизана”.

 

Душан Јаковљевић преминуо је 30. августа 1995. у Београду, где је и сахрањен.